Nova Evropa

udove, Osetio ju je narod, bezimeni, poniženi puk, — nesvesno, neznajući posledica onoga što stvara, osetili su je genijalni pojedinci, nadareni sposobnošću da vide ono što ne vidi mnoštvo, da čuju ono Što ne čuje nitko,

Jugoslovensko Jedinstvo nije delo pojedinaca, nije svesno delo naroda, U danima sumnje, patnja, robovanja, bilo je ono kao neka daleka čežnja koje nikad nećemo ostvariti, a osvanulo je pred očima većine kao dobro koje se nitko nije usudio poželeti, Izvršilo ба је ono nešto tamno, nejasno, snažno, što buja na dnu narodne psihe, nevidljivo, neistraživo, golemo, Izvršio se prirodni zakon koji se morao izvršili,

A onda je došla rulja onih što su sedeli u pozadini, nemoćni da vide unapred, nesposobni da stvaraju nešto novo — i u slici jedinih mesija stala da krešti o svojim idejama koje jedmo vode k spasu, stala da opija srce i mozag svojim rečima koje zamamljuju, truju, koje otimaju vidik, sposobnost osećanja, razmišljanja, zakljuауапја. Narod je izvršio delo veliko i teško, bez svesti o пјебоуој уе|čini, bez svesti o svojoj zasluzi. I sada stoji kao stidljivi heroj koji, je izvršio nadčovečno delo junaštva, a da lo i sam ne zna. On ne zna ništa, On ne razabire ništa, On samo sluša tu prepirku, dreku, viku, kao da to na njega viču, okreće bojažljivo, smeteno glavom, i šapće, pita zbunjeno: Zar sam nešto zlo učinio? Što sam skrivio?

Iz ropotarnica ukočenih mozgova, iz arhiva, iz zaprašenih knjižurina, iz celođa onoga sveta mrtvih apstrakcija i suhih pojmova izvukli su masu teorija, planova, hipoteza, — i sad ih prekrajaju, primenjuju, uz žamor i Sungulu, tučnjavu, osvefljivost, pakost, A narod, nesvesni heroj, samo sluša te reči što zvuče tako slatko, tako prijatno, jedna kao druga, i posrće, koleba se, zaljulja se sad na ovu sad na onu stranu, nemoćan da učini i jedan odredjen pokret, neznajući da li da zagrca od jada teškog i neočekivanog, ili da zacikne u veselju spontanom, glasnom, sputavanom toliko. |

Jedinstvo, političko jedinstvo je činjenica, Ali činjenica koja je tek uvet, prva stepenica u daljem radu. Treba preći-preko njega, što hitnije, treba ići dalje, saći u sve one mukle dubine jad4, tmine, nezadovoljstva, nevolja, nesreće, pakosti — za svetlom, za pravdom, za srećom, ostavljajući iza sebe sve malo, Slupo, tričavo, A. mesto toga, uskrsla je iz dupalja vojska jalovih intelektualaca, hladnih analizatora, kojima je raščinjanje pojedinosti oduzelo pogled na celost, kojima je intelekt oteo sposobnost intuicije, srce, dušu, Problem jugoslovenstva rešava se u pljusku reči, fraza, pojmova, I što ih imade više, zabuna je veća,

Kadgod posmatram bezglavo komešanje našeg političkog i kulturnog života, s toliko umnih opravdanja za: svako stajalište, pada mi

na pamet jedan feljton u kome se, s mnogo erudicije, logike, i uve-.

renja, dokazuje kako se političke tvorevine formiraju prema istorijskim zakonima, kako se prošlost ne d4 eliminirati — pledirajući za ujedinjenje Dalmacije s Hrvatskom i za federalizam, Čitao sam ga

453