Nova Evropa

и

rikanaca dolazi po Jedan automobil; i to u zemlji gde je železnička mreža tako razgranata, Automobili se drže radi trka i piknika. Amerikanke nikada ne donose miraz, sem kad idu u Evropu, zbog titule, Ljudi se žene iz ljubavi a devojke iz interesa. U poslednje se vreme priča ovde kao vic, da se savremene devojke ne udaju

više za ono što je njen muž danas, već za ono što će on da bude

sutra, One pogadjaju, kao što dobar binjedžija poznaje u ždrepcu budućeg trkača, To više nije kult mesa, već je to ono stanje u koje počinje da prelazi kult mesa. Snagom se i suviše prenasitilo i opilo, da se ona već skoro i ne oseća, To je bilo kod svih propalih naroda,

Ovde prosečni student na koledžu, i po drugim višim školama, uvek potpuno, ili bar delimično, izdržava. sam sebe, Svaka škola ima svoju agenciju za nalaženje rada, Čim dečko napuni trinaest do četrnaest dodina, naročito ako je iz siromašnije porodice, otac Sleda da da »nauči životu«, da mu da iskustva, Ovo je zemlja »s elimade man«-a; ovde se ne ide kroz život, no probija kroz život,

Kad tražite kakvo: bilo mesto za rad, često puta će vam više pomoći dobre grudi i jake mišice no sve diplome na svetu. Otud njihova materijalistička kultura; oblakoderi, železnice pod zemljom, na zemlji, i nad zemljom; električne instalacije; razni kolosi i rekordi niču svakoša minuta. | zato njihova čista nauka, filozolija i književnost, opadaju u istoj proporciji, Amerika može da ima danas jednog Edisona, ali ne i jednu gospodju Kiri,

Ali da ne odlazim na posledice, već da ostanem pri samom kultu.

Magazin nedeljnog izdanja »Nju-Jork-Amerikena« donosio је do nedavna, na svome omo{u, nastavak jedne priče o njih dvoje, propraćene po jednom slikom u boji, Priča o to dvoje je odblesak једпоб sna što ба danas ovde sanjaju sve pisačice na mašini, svi »selesmeni«, svi koleški »frešmeni«, svi oni rojevi što izviru, ne vidite ni sami odakle, lutaju kao opijeni, zuje, i odnosi ih vetar. Ta je serija slika bila sastavljena iz ovih motiva: njena mala i punačka noda obučena u kakvu tursku papučicu izvezenu biserom; njene azijski krupne oči, ne duboke, no nemo strasne, Kod njega skoro uvek razgolićene, ili jako naglašene, pod odelom, mišice, i butine sa žilama kao u bika; oštar nos, odlučno čelo, i plave, čelične oči. Sve je to izradjeno neimajući pred očima umetnost, već da se nadraže čula; potencirajući muškost i ženskost, Sižč je uvek, kako je on spasava iz neke opasnosti u raznim avanturama oko sveta; ili je iznosi iz mora dde je htela da se udavi {on je skoro dva puta veći od nje); ili je na konju odvodi preko pustinje, od nekog sultana; ili je otima na krivoj sablji od nekog mandarina. Čini mi se da se ona zvala Meri, a on Džek, Utisak, otprilike, kao kod nas: Milica i Janko, ili Ružica i Miloš, Ništa ekscentrično kraj sveg onog samojskog i abisinijskog žanra, |

Najzad, to je sve »dobar posao« jednog lista koji se rastura u više od milijon primeraka, i koji ugadja ukusu široke publike. Slike su napravljene da bi kakav stvarni Džek i kakva stvarna Meri, kada

476