Nova Evropa

4, Студирање на високој педагошкој школи да будз за све слушаче (слушачице) подједнако, тојест, школа се не смије да дејели на вишу и нижу категорију.

Олушачи стављају дакле на прво мјесто захтјев, да се школа дигне на ступањ Високе педагошке школе и да буде у свему равна факултету на свеучилишту. Нажалост, Законодавноме Одбору предложена, је — без учествовања, наставника, и слушача — основа, по којој би се отвориледвије Високе педагошке школе, једна у Беотраду, друга, у Загребу, али које би биле нешто за, себе, нешто ниже од осталих високих школа. Изванредни професори Високе педатошке школе, према тој основи, бит ће у рангу средњошколских прдфесора; редовни професори у ранту изванредних свеучилишних професора, а само ректор имат ће ранг редовитог свеучилишног професора! Све је то дакако деградација, наставника и слуштала : штавише, такво уређење значи, да је велики циљ те школе промашен. Олушачи добро траже, да буде збор састављен »од при“ знатих отручњака« који по своме раду, или по хабилитацији, имаду квалификацију за високошколске наставнике. Али на »нижу« високу школу хтјети ће дакако ићи само »нижи« научењаци T. ј. дилетанти. Који ће прави научењак хтјети бити изванредним професором једне високе: школе са платом средњошколоког професора, “ Ако је то предложено с недостатка средстава, онда би боље било да се дигне само једна Висока педагошка школа, боље једна ваљана мјесто двије лоше; ако су ту посриједи други разлози, онда, би било боље да не буде ни једна, па да се укине и садашња провизорна школа у Загребу. Дакле: или Висока педагошка школа равна факултету, или ништа.

У стварању високих школа ми смо били веома брзи, можда и лакоумни, па имамо бесумње више високих школа, него што их требамо, и више но што их можемо држати на достојној висини. Неки чешки стручњак констатирао је, да они са три технике продуцирају тодимице више техничара, него Француска, иако ова има велике колоније. А ми смо одједаред, такорећи из ничега, створили — три технике. Кад се, послије ослобођења, радило да сеу Прагу отвори експортна. академија свеучилишног значаја, један се чешки стручњак са забринутошћу дигао против те накане. Он је предложио: да, република, шаље слушаче на, експортну академију у Брисел, јер је »вал трговине« ческословачке преслаб а: да би се у Прагу развила експортна. академија доличне висине. Ми, међутим, који смо ништи и убоги према чешкословачкој индустрији и трговини, напросто смо отворили експортну академију свеучилишног значаја. Изнимно, једино код отворења, Високе педатошке школе, поступа се и сувише опрезно и споро, па за то слушачи ево с пуним правом сами траже, да. та школа, »добије свој стални професорски збор«. Провизориј од двије године и пб бијаше користан да се стеку сва искуства ва научну основу и школско уређење, док би даљи провизориј био свакако штетан. Нарочито је неугодпа појава (која, депримпра и наставнике и слушаче) што у Загребу постоји школа а нема именованих

53.