Nova Evropa

Književni i umetnički pregled. Kritika evropske kulture kod ruskih mislilaca.

(Т. В, Зјењковски, професор Кијевског Универзитета, који сад Ma катедру психологије на београдском универзитету, пише за „Нову Европу“ читав низ чланака специјалне. индивидуалне критике европске културе код руских мислилаца, Сваки од њих биће мала целина за себе, а заједно ће сачињавати округлу студију о развоју руске филозофске мисли, преимућствено с оним њеним материјалом који је претресао и критиковао културу Запада. С нарочитим задовољством приказујемо нашим читаоцима овај занимљив рад талентованог и ученог руског писдај) ЊЕ

1

U jednoj od prvih priča Leonida Andrejeva javlja se ruski inteligent, koji iz rane mladosti teži da podje u Zapadnu Evropu, Jer je, po njegovu uverenju, tamo »pravi« život, ı tamo je istinska istorija, Rusija kopira, a tamo je original; Rusija je zakašnjeno ponav ljanje onoga što stvara večno pokretna i u večitoj težnji nabFedor vanja zahuktana Evropa Zapada,

·Junak Andrejevljev je vrlo skroman, i skoro nežnalim čovek; ali duševna stanja, koja on preživljuje, tipična su za svu rusku inteligenciju, U poslednje se vreme, kao po nekom pravilu, prebacivalo ruskoj inteligenciji da odviše malo interesa gaji za svoje rodjeno, da je više zanima »svečovečanstvo«, da je nekako van nacijonalnosb, da, po poznatom izrazu Ljermontova, »čudnovatom ljubavlju« voli Rusiju. Ali, oni koji ruskoj inteligenciji čine ovakve prekore, fi zaboravljaju da i prost ruski narod nosi u sebi istu fu čežnju, čežnju otići od svog rodjenog i tražiti »zemlju obećanu«, Stranstvovanje, duhovno udaljenje od prisnoga, to je zagoneina crta ruske duše uopšte, Ceo ruski narod nosi u sebi potrebu duhovnog skitanja, kome je svrha traženje istine, Turgenjev, jedan od пајобјекtivnijih posmatrača ruskog života, stavio je u usta jednom svom seljaku ove reči: »Ne grešim samo ja... mnogo drugih seljaka je steglo opanak, i luta po svetu istinu fražeći.,. Jer, kod kuće... pravde nema u čoveku, eto to je kod kuće« {(Lovčevi Zapisi}

I dok tako i inteligencija i narod tumaraju po svetu za islinom, razlika je u tome, što narodno traženje ima hrišćansko etički karakter, i upravljeno je preimućstveno na Istok, dok je traženje inteligencije, šire i složenije, upravljeno na Zapad, Ruska inteligencija je nesamo volela, nego je obožavala Evropu. Verovala je da se u Evropi samo radja »pravi« život, da Evropa samo zna tajnu života i put ka istini — | јаје se dakle Evropi, i ljubila je tako kako Evropa sama sebe nije, O tome imamo dokaza u rečima jednoga od najznatnijih ruskih ljudi, u rečima Hercena. U njegovim Pi ismima iz Francuskei Italije« stoji: »Mi dolazimo u Evropu s njenim vlastitim idealom, i s verom u taj njen ideal, Mi znamo Evropu iz knjiga, književno, po njenim prazničnim odećama ... po izuzet-

>

56