Nova Evropa

да. се креће, да живи у готовости прилагођивања, потребног и могућег баш за сваки одређени случај. Тек када на својој грбачи пренесе и спасе чистоту тежње ка човечанству (или словенству), оно има природно да се изгуби, да нестане, да преобравивши се, или изгоревши као феникс, умре. Ако југословенство не буде таково, и бог зна, ради чега, све осрамоти своју историјску улогу, његово ће изумирање бити друго: тежња права, по случају неспособности еволуције југословенства, ад. бос, вагњуриће се, потонуће, зачауриће се поново у један скривен, . латентан облик, и оставиће ове налне крајеве; а само југословенство ће да учини развој уназад, у полазна стајалишта. прошлости, и онда је свеједно да ли ће то бити само одморишта и спремања за добру коб напона нових, или ће то бити један преживео, непотребан, рта, укочен, скамењен облик испред коначног распадања.

По свему, југословенство је једна. функција опћа, човечанска, и.оно није само неки наш специјални случај. Треба само моћи и умети мислити слободно и стварно, па узети у осматрање човека и човечанство. Омисао југословенства има значење заједничко ва. све људе на свету. Југословенство је акутан напор старог покрета и старе тежње ка човечанству. Као средство служи овде један известан крај и једна извесна смеса неких људи. Таково југословенство. и нема битне везе са угаженим путем, ма како се он лепо звао или свет био, У данашњем развијању човечанства југословенство је моменат једног важног постајања, једног специфичног органа, тога ч0вечанства. Ради се б тенденцији развоја тога организма, и југослтовенство је само посебно средство за заједнички циљ. Једнако као што и. На. другим местима, у равним одношајима, и са неким другим људима (или њиховим скупинама), исто то човечанство замеће сад, ојачава, или даље покушава, да. БУРНА друге своје о Улоге су подељене, али је драма, иста.

Постанак. југословенства. има, такођер своју "историју. Безимени смисао грађења, човечанства, употребио је овде три, или бар два, напета племена, три гладне идејице, три сирота господства, да их упрегне привидно сваког од њих за неки скривен, мали, и себични циљ, — у ствари да послуже покушајем за ново и другачије. И ова се експозиција још не одвија и не одмршује пред очима већине. Међусобно тезмање и клање локалних надцијонализама кроз цело ово трогодиште апсолутно нема везе са самим југословенством. Ако за часак скинемо са. тлапње све слатке наслове, онда је за човечанство сваки од елемената у југословенству потпуно ирелевантан; јер живот тих племена и народића, — а толико их је већ много у историји било па прошло --- нема, или је тек сасвим ретко и изузетно имао, велике и опће вредности, па је на, тај начин сасвим споредно и слагање или неслагање народића, и уопће, догод се све то налази у низини и прашини надијонализма, дотле је човечанству свеједно шта се дешава. Истезање југословенства на неки нацијонализам потпуно је бесмислено, јер југословенство има од старога да пробере све добро и драгоцено и вредно, и да састави и даде нешто другачије и ново.

35