Nova Evropa

Не треба стога бркати југословенство и државе, јер то су потпуно диспаратне ствари. Југословенство је ново кемијско спајање, а држава, је један стари суд у којем се оно случајно дешава. Југословенство је далеко и од религијозних покрета, те нема везе или сродства са утопијама, — оно треба да постане нова и виша форма. друштва, организована, на, једном месту а у функцији оппој, у којој се, преко до данас једино постојећег интернацијонализма насилника. (капитала) и бунтовника (пролетера,), те других интернацијоналних зачетака, прелази полако на пуну и потпуну интернацијоналну реалност, коликогод је то више могуће, а у отвореном смислу морала, просвете, хигијене, културе. Тако југословенство готово је већ и словенство.... 5

Олободу наших полета. спутавају представке о тешкоћи наших прилика, — као да су само наше прилике тешке, и као да су наше прилике посебно теже него на другом месту! И као да смо ми једини претходници неком новоме правцу! Све су то само успаванке наших младих енергија, сапињања снага, преношење у илузију једног потпуно депласиранот песимизма. Код буђаве теорије кућних проблема заборавило се на све друге проблеме, И док се остало човечанство полако и сигурно креће према сјају обнове, снажења., веровања, док се остало човечанство напреже у смислу добра, правде, мира, ин цивиливације, код нас се лудачки и избечено туче са изненађењима....

Кад данас говоримо о југословенству, ми морамо много да доказујемо, да апелујемо час на разум, час на савест, а можда н није потребно толико труда око логике догађаја, него се нама све то тако само чини; зато, поред напредака што их југословенство ипак E с муком дан за даном постизава, ми смо у овом тешком времену стално позвани да се за њ бринемо, да радимо за њега, да се 060римо, да не мирујемо, и да никада. не сустајемо. А знамо да ће доћи време када то све не ће бити потребно, када ће наши сродници пе духу и по души летети са југословенством даље и више од нас, 2 када ће опет наследници поколења, слепог и глухог узети југословенство као своје, као једну свршену ствар; као просту и јасну ствар у коју се не сумња и о којој се не говори.

JI. Поповић.

Razmišljanje u snegu.

Veje, dospeva svuda, zavejava sve, mekano, ravno, potpuno. Zatrpane su granice, zbrisani su putevi i staze, Pukao u beskraj celac, svež, zdrav i nov, i samo on. Sneg je čaroban jedan trenutak odmora i obnavljanja. Pauza u svemu, Početak i prvi impuls. Neangažovanost, društveno govoreći, Vanstranačka sloboda, politički govoreći, Zato mu se valjda tako i radujemo. |

Ali eno tamo dole neko po tome celcu udara stazu. Beli od glave do pete, sem crnih šiljaka na opancima, idu seljaci, Gaze duboko, prosecaju prvu putanju i prvi program kretanja, U selu, pa

36