Nova Evropa

О енглеској и америчкој лирици. = (Шесто писмо.) У Енглеској.

Господин Р. Бриџес (Вгзабез), данашњи »Рое! Гашгеафе«, када су му понудили ту титулу, примио ју је под нарочитим условима. Ов је захтевао да се од њега не очекују похвалне песме и славу званичних празника, нити оде члановима краљеве породице о рођенданима. А када су једне новине хтеле да донесу његову слику, он се само још дубље завалио у своју дубоку наслоњачу, и уздигнувши ноте одупрео се петама, о камин, и онда тако пустио да га сликају. На тај се начин »Роећ Гаџгеаје« представио својој енглеској публици. Један је посланик у парламенту протестовао поводом тако страшних манира, нашто је Г. Бриџес одговорио: »! don саге а damni«

И не треба да, је стало до тога, Г. Бриџесу. Ово је данас доба. песника. Британија их је пуна, као и сав остали свет. Једни пишу онако као што су писали Шели и Бајрон, истим стилом, истим речником. Други имитирају Шекспирове сонете; исти изрази, исти осећај, као да су склопљене очи за све оне векове што нас од Вилија раздвајају. Трећи налазе у данашњици само оно што су они сами, и износећи то публици објављују претенцијовно откровење тајне Општег Нашег Живота. Четврти пишу за Будућност, пети за секс, шести за ерудицију, седми за демократизам, осми за прошлост, девети за, сан, десети за прљаву истину. Пуно школа, пуно темперамената, пуно гледишта, пуно часописа, премного имена, и бескрајно обиље сарказма. И најнеиндивидуалнији данас хоће да се индивидуализира. Данас сте »газопађје« ако умете да се потсмевате ауторитетима. Нема ниједног песника са мало претензија за своју личност а да вам неће првом приликом добацити нешто на рачун сиротог »Џи Би Шо-о-о«. Старији се смеју млађим, а млађи враћају потемех старијима. И ту нису само две групе, само једни млади и једни стари. Дошло се већ дотле да и сваки најмлађи већ има своје млађе.

Причају за Езру Паунда, како га, је једном приликом посетио у Енглеској неки од најновијих америчких песника, и том му приликом показао једну своју песму. Паунд је узео песму, ставио је преда. се на, сто, и дуго се задубао у читање. Најзад подиже главу и рече: »Требало вам је деведесетиседам речи да то учините! а ја налазим да, би то могло да буде и са педесетиштест«...

Једна од најзанимљивијих појава у савременој енглеској лирици јесте повратак ка, простом народном стилу, у вези са препорођеним модерним надијонализмом. Р. Грефе (Стаџез) је један од најистакнутијих представника тога правца. Њега обично називају ратним песником; зато, можда, што је почео да пише негде иза, 1914. и што: је: штампао неколико песама о бодљикавој жици и рововима (и поменуо Фландрију и катедрале). Али 'он није само ратни песник. Он је много: више прости, неусиљени, неиспозирани и природни пе-

380