Nova Evropa

ло у корист бољшевичког режима. Напоменућу само једно. Свако је родољубиво срце било испуњено гневом противу пређашње бирокрације за. време великога рата, али брест-литовски мир закључили "су бољшевици, а. тај је отворио јаз између бољшевизма и сваког правор и свесног руског човека, који није изгубио нацијонални осећај илити обичну пристојност илити храброст да каже оно што мисли. Кад кажем Брест-Литовск, подразумевам ту сваки онај смисао који се њему данас обично даје.

На, крају неколико речи о Антанти, тојест о нашим савезницима. — Од бреет-литовске срамоте, и од хетманског експеримента на, Украјини, спасла је Русију победа савезника, — Версаљ. И зато, оно што ће учинити, и једино што може учинити Русију опет великом, јесте, да. се приведе у дело Версаљски Уговор, и нарочито оне тачке тога уговора које се тичу Русије. У њему је Русија убројана међу победничке државе. Да. то одиста, тако буде, томе и посредно и непосредно смета, једино бољшевизам. Зато опет и поново: »руки проч!« — Нека »другови« из »смјене вјех« траже своје присталице међу десничарима. Онај који је стајао уз »охрану«, може да стане и уз »чрезвичајку«, — ко се је одавивао на позив тадашње бирокрације, може то учинити и сада, на позив садашње.

Е. Ањичков.

Kritika evropske kulture kod ruskih пизН аса.

VII М, Е. Ејодогох,

Ime N. F. Pjodorova malo je poznato, nesamo van Rusije nego i a ruskom društvu, iako su pod nesumnjivim i dubokim uticajem Fjodorova stojala tri velika ruska mislioca: L. Tolstoj, Dostojevski, i Vladj. Salavjov. _Бјодогоуа su mali i cenili samo u ograničenu krugu, Što se, izmedju ostalog, objašnjava i u sledećim okolnostima : on je zauzimao skromno mesto biblijotekara u Rumjancevskom Muzeju u Moskvi, i držao se postrani od svakog društvenog života ; njegovi, teškim i osobenim stilom napisani, članci pojavljivali se, za života njegova, u vrlo slabo rasprostranjenim izdanjima; i, najzad, posle smrti izdata njegova dela — {izdali ih, u dva toma, dvojica pristalica Fjodorovljevih) — bila su štampana »ne za prodaju«, I sam Fjodorov, i njegovi sledbenici, nosili su u sebi uverenje da knjiga, uopšte, nije za prodaju, V, A, Kaževnjikov, jedan od izdavača Fjodo-

rovljevih dela i autor jedine biografije Fjodorova, — i sam “vrlo učena člava i pisac, — rado je slao na poklon dela Fjodorovljeva svima

onima kod kojih je, na kakvoj bilo osnovici, mogao“ pretpostavljati stvaran interes za Pjodorova, U zadnje vreme ime se Fjodorova stalo češće pojavljivati u ruskim knjigama; ali, usled svejednako srazmerno slabe pristupačnosti njegovih dela, {osobito sada), on je, još uvek,

364