Nova Evropa

veleizdajnički proces za vreme rata bio je u stanju da je do kraja dotuče, ,

No pored svega što je to fatalno i bolno za prošlost, sada nam se nameće pitanje, da li će ove dve provincije, s obzirom na njihov centralni položaj u mladoj kraljevini i na odličan rasni materijal kojim one raspolažu, u budućnosti našoj, igrati vidniju i svetliju sokolsku ulogu? — Kakvo je danas stanje, perspektiva je malo utešna, Rane su opšteg karaktera, a njihovoj sanaciji trebalo bi što pre da se pristupi,

Prvo bismo sami mi trebali da povratimo veru u se, i da, muški i odvažno, preturimo preko sebe i savladamo sve one bolesti što nam ih je rat ostavio, i od kojih stradavamo apsolutno svi, Nešto što nije dobro, od čega osećamo da malaksavamo, i što nas i suviše privlači k zemlji, uselilo se u sve pore našega tela, a nemamo — kako izgleda — dosta odvažnosti da ga se otresemo, Najbolnije je to što nam je rat ubio ono naše staro predratno oduševljenje. Kako se pre s voljom sokolovalo, kako su u času nicala sokolska društva, i kako su se ona pre iskreno volela; kako se pre osećao vreo stid, ne biti s braćom u jednoj vrsti!,.. Danas je drukče, I što je naročito stidno za našu sadašnjicu, — koliko ih ima koji ozbiljno, ili bar tako izgleda, tvrde da se sokolstvo preživelo! Šta će nam ono, kažu oni, kad je sloboda tu i kad treba samo sesti i uživati je!

Dalje, u nas se i u sokolstvo, bez potrebe, uvlači ono sitno političarenje, ono neko plemensko gledanje na celu stvar, od čega stradava celo naše narodno pojedinačno živovanje uopšte, Bolesna cse{ljivost prevladjuje pri svakoj jačoj akciji, i uvreda se gleda u svakoj i najnevinijoj stvari, I u sokolstvo počinje se unositi uverenje da je bratstvo, simvol naše sokolske veze, šuplja fraza, i u kosti se useljava nekakav nerazumljiv strah od preplavljivanja i apsorbiranja. Za veru se počinje da strahuje više nego li u srednjevekovnoj Španiji, konzervativnost koči sve točkove, i prkos se uzdiže na pijedestal vrline, Ima znakova da se lagano vraćamo u srednji vek, manastirski mentalitet počinje da dominira, i, kako smo zasukani, možda će nam, stidno je i reći, učitelji gimnastike biti naskoro svećenici, časne sestre, i derviši, Jedni se potpuno apstinuju iz sokolskih redova, drugi prilaze s mačjom opreznošću, ili prkosno trube na uzmak, a treći se zgledaju i u čudu pitaju, zar je to ona naša davno željena i zazivana utrojena snaga,

Pa onda, sme li se jedared javno i otvoreno reći, da nam i državna vlast, iako nam nije direktan protivnik, kao predjašnja, vrlo malo izlazi na susret, Potsećam na godinu 1910, kad je, na putu za Sofiju, velika sokolska vojska projurila kroz predratnu Kraljevinu Srbiju, Vlada Kraljevine Srbije, ocenivši tačno značenje dotada nepoznatog sokolskog vaspitavanja narodnog, odmah se postarala da iz Češke dobavi nekih jedanajst sokolskih učitelja gimnastike, i rasturila ih po celoj unutrašnjosti, po svima gimnazijama, Pored rada na vaspitanju omladine, ovi st vredni Česi primili u svoje ruke i vodstvo sokolskih društava, i u kratkom vremenu osetio se silan napredak i novo strujanje života,

332