Nova Evropa

ће човјек подузети, све напоре и жртве допринијети за свој драги живот, Дакле, све за живот, али живот ни зашто; јер ниједна жртва не може ићи тако далеко да и сам живот уништи.

Па ипак, има сијасет примјера да је човјек и живот свој жртвовао — но не за себе, него за друге. Ето у рату, зар ту не изгубише толики своје животе за друге! Мислимо, дабогме, на оне који добровољно пођоше у бој; на наше добровољце, напримјер, који су — на понос цијеломе нашему народу — у посљедњем свјетском рату пошли посве драговољно у смрт, напоредо са Србијанцима који су се борили тако храбро за своју народну ствар.

И свуда у свијету бивало је, а бива још и данас, тако. Човјек стрепи, додуше, свакога тренутка за свој живот и здравље, па ипак има момената, да их жртвује за друге! Како да си то протумачимо 7 Не крије ли се у томе један велики мистериј 7 Кад ми тако чинимо, "чинимо из унутарњег неког позива и нагона, који свладава интересе овога земаљскога нашега живота. То је онај категорички императив, који нам налаже оно што је за онај бољи, онај трајни дио нашега „ја“ корисно. Ово тумачење претпоставља дакле нешто, а тоје душа и њезина неумрлост. Тек уз ову претпоставку постаје нам све јасно. Има неки дио нашега „ја“ (Кант то зове она наша „друга персона“ истога субјекта, онај трансцендентални „ја"), који боље просуђује нашу судбину, даље гледа у нашу будућност него ова наша дневна свијест, пак увиђа, да му је на дугом одређеном му путу ова или она моментана жртва безувјетно потребна, и он ју подноси, Што с тиме постизавамо, — кад бисмо то знали, онда би то спадало у нашу овострану т,зв. дневну свијест; али иако јасно не разабирамо, свакако видимо, и слутимо, да јест нешто што нас на то нагони. Знамо да онај који се својему нутарњему гласу, који га потиче и на највеће жртве за лијепу, узвишену, истиниту, и праведну ствар, не одазивље, зло чини. Он се ослања на садашњост, и жртвује будућност.

Са оваквим схватањем можемо тек да разумијемо зашто се је, како вели народна пјесма, Цар Лазар приклонио небескоме царству, Уз оваково тумачење уопће тек и разумијемо наше народне пјесме, и душу нашега народа, његове јунаке и хероје. Јер што су ти хероји2 То су људи који су извели несамо јуначка дјела, него надчовјечна, зато што слиједе ону другу своју свијест, онај други бољи свој „ја“, ради чега и жртвују себе и своју садашњост, Џа као што се оваки појединци жртвују за друге, односно за своје усавршење, тако и читави народи треба, у сврху неког вишег задатка, привремено да трпе. Тако је и наш народ трпио, и то не онда када је извојевао најсјајније своје побједе него баш када је највише страдао, То је и једино право значење нашег „Видов-дана“, и зато га светкујемо,

Да Словени све ово дубље схватају од осталих народа и раса, и да баш у томе лежи њихова особита важност, зато имамо довољно доказа, Баш каоу умотворима нашег народа, истичу се ови моменти особито и у руској народној и умјетној поезији, Један врло озбиљан критичар са Запада примјетио је, како је чудан тај

328