Nova Evropa

руски народ, кад више ужива у борби за слободу негоу слободи самој. Јест, то и јесте карактерна црта несамо рускога народа већ читавога Словенства, то је она тежња ка будућности и ка савршенству; јер онај који се жртвује знаде да ће једном од тога и плодове брати.

Ове и оваке благородне осјећаје у нашем човјеку гајити, то је и поглавита задаћа Соколства, То уједно значи гајити „сло-

венске осјећаје“ — не ради Словенства већ путем Словенства. Јер, Соколством Словенству; а Словенством Човјечанству ! Л. Цар,

старешина Загребачког Сокола.

Sokolske čete na selima.

Sa narodnim ujedinjenjem dobili smo punu slobodu rada i na polju sokolske organizacije, Dok je prije sokolstvo moglo da зе огбаnizuje samo po varošima, i to u malom krugu, danas je ono prodrlo i u redove narodne vojske, kao i u redove najkonzervativnijega posmairača — naših seljakA, ratara, Malim narodima, da žive i da se održe, potrebna je jaka organizacija, koja pruža stalnu svježinu i snagu, Sokolstvo je takav dio narodne organizacije, a služi tjelesnom i duševnom obrazovanju narodnom, Cilj je, dakle, sokolstva, da čitav narod bude u njemu,

Kojih desetak godina prije Svjetskoga Rata, osnovana je od tadanjeg Hrvatskog Sokola u Karlovcu seljačka sokolska četa u Stativama, Vanredno je lijepo bilo vidjeti ove seljake sokole na jednoj javnoj vježbi u Zagrebu, Poslije se na tome radu zastalo, iz kojih razloga, nije mi poznato; oblasti, u ovom pogledu, nijesu smefale, osim srpskom sokolstvu, kojemu je, pri osnivanju društava, stavljano mnogo zapreka, iz političkih razloga. Ali je i srpsko sokolstvo imalo prije rata, u proleću 1914 godine, jednu seljačku sokolsku četu, i to u M, Poljanama (uz Srpski Soko u Glini); rad te čete bio je inkriminisan — u kaznenu progonu za vreme rata, protivu Dra, Laze Popovića i drugova — radi veleizdaje, jer da su ove čete imale zadaću da spreme posebne vojničke organizacije, koje bi imale oslabiti i uništiti vojnu silu velike Austro-Ugarske Monarhije, Tako je po neprijateljima našega naroda bila uopće shvaćena zadaća sokolstva, Vidjeli su oni, da sokolstvo vaspitava narod u snazi, hrabrosti, i plemenitosti; da razvija u narodu smisao i duh borbenosti, te jača u narodu snagu za samoobranu. Poratno stanje, poradi svoga abnormalnog uticaja na sve odnose socijalne i ekonomske, kao i na prilike partijsko-političke, nije bilo podesno, za prvih godina, za stvaтапје jačih sokolskih organizacija, Samo su se, postepeno, oživljavala starija predratna sokolska društva, uz teške prilike, Dobrih radnika bilo je uopće malo; sve je još nosilo žig ratnih neprilika, Kao u čitavoj Evropi tako i kod nas, strujao je vazduh oštar i u piftanjima narodno-ekonomskim {valuta, reparacije, agrarna reforma,

329