Nova Evropa

Па не Бампубилинниу“ | 55

(Последњи часови Драгутина, Димитријевића-Аписа.)

памети еден тв

"На место губилишта стигосмо тако око 1 сат по поноћи: Ту видех три раке једна поред друге, неколико запаљених фењера, и један мањи број војника, (око 40 без жандарма) који су са дама дошли. |

Најсста читање пресуде које je mpajamo no 4 H MOM Cama.HajyTrTpa. IIro је читање. прилазило крају више, то је смрт пружала своје хладне руке и прилавила њима све ближе, и они су све блеђи и блеђи постајали. Пуле на. вратној жили, -која се виђаше (јер на Димитријевићу не бете крагне на врату), куцаше као чекић. И кад судија, који је пресуду читао рече: »пресуђује« — уши Димитријевићеве посташе прозрачне“ као наочари, да би се кроз њих видело читати. Димитријевић је пушио цигарету за дигаретом, и преко 40 цигарета је попушио за време читања пресуде. Био је јако узнемирен и нервозан, али присебан, насилно насмејана лица... . Црна. Рука, Црни Гробови, Црна и тамна ноћ. Свуд тајанственост и црнина. Често се окретао десно, лево, горе и доле, као да је гледао и тражио некога, надао се и очекивао нешто и некога, али кога. и шта то је била и остала тајна за све нас. ( том је надом легао у гроб. За време читања пресуде извадио је из џепа неколико паклића дувана, дао их официру да разда војницима. Но када је све заостале код себе цигарете попушио, он се обрати официру са молбом да му да.неколико цигарета, и овај му даде од својих.

Вуловић и Малобабић били су мирни и никуд се с места нису макли за све време читања пресуде; само су се понекад сашаптавали. Вуловић се прво наслонио на штап свој и погнуо се напред, затим је штап метнуо остраг, наштапио се, и тако дочекао крај пресуде. Малобабић, са лисицама, на рукама, све је једнако држао руке високо према устима, био је сувише миран и хладан, те је и овде изгледао као дете које се са уздигнутим рукама моли Богу. Око пола читања пресуде замоли да му се лисице скину, што би и учињено. | | |

Читање пресуде се доврши око 4 и пол сата. Командант . Места. стаде пред њих са неколико речи, и нагласив да су осуђени и недостојни чина, официрескога итд. позва их да знаке официрске (еполетушке) скину. Димитријевић беше то већ раније приредио н одмах их предаде, а Вуловићу их официр откопча и одузе. |

»је ли време да се поздравимо« — рече Димитријевић. — »Време је« — одговори Командант Места. Димитријевић умоли Команданта да нареди: да добро гађају, да их не мрцваре, итд. што Командант обећа.

Димитријевић прво, па за њим и остали (Вуловић и Малобабић), поздравише се са присутним официрима. Димитријевић затим приђе Др. Ј. Петковићу, пуковнику, 6 њим се пољуби и поздрави, а остали се само руковаше. Највад Димитријевић приђе к мени, пољуби се и са мном. Затим ме ухвати за руку; ја се брањах, но он на моје брањење рече: »Молим вас довволите ми да Вас пољубим као оца и место оца, и мајке моје« — и ја дозволих. То учинише и: Вуловић и Малобабић, и пољубише ме:у руку.

194