Nova Evropa

Димитријевић се окрете свом гробу, па погледа на мене и упита ме: »Хоћете нас ви опојати%« — Ја рекох да хоћу, нашто ми одговори: »Хвала, вам. Поздравићу и казаћу мом Аци и Душану (браћи Глишића) да сте нас ви испратили«. | O.

За. овим се они између себе по три пут изљубише и опростише се. Димитријевић се окрену Малобабићу и рече: »Господо и браћо, овај човек (пружајући руку на Малобабића) невино умире, а верујте да је врло добар Србин«. Вуловић: »Исто то и ја браћо кажем«. Малобабић ћути.

- Димитријевић пође ка гробници, са, цигаретом у устима, застаде, и пре него што ће у њу скочити рече: »дбогом браћо, ја умирем, умирем са жељом да буде Велика Србија, нарочито Југославија«. Скочи у гроб, дође до коца, и као у смеху иронично рече: »Ва мене великога ово је мала, гробница«. ;

И остала двојица скочише у своје гробове. Димитријевић приђе коцу, окрете се, пружи руке да га вежу, што и би, а то и остали учинише.

Кад Димитријевићу почеше очи везивати, атентатор рече: »Па што да му везујете мараму на очи«. Официр и Димитријевић, као одједанпут, рекоше, ла. је то закон и тако треба. да, буде.

Наста, мртва тишина. Мали и страшан тајац. Срца почеше код свију брже куцати и бледило све обузе. Оклони се онај вод војника а остадоше само жандарми с пушкама на, готове.

Официр махну сабљом. Грунуше три плотуна одједном, и за, тренут

ока, три човека мање. Малобабић одмах паде мртав. Димитријевић и Вуловић још живи. Опет пуцањ. Доктор их обиђе и рече да су мртви, али се види да су још живи, — и опет пуцањ. Димитријевић паде и већ мртав, а Вуловић још живи, те на њега још један пуцањ, и он паде мртав.

Сви присутни гледају као збуњени и ћуте, јер је то страшан призор. Положише их лепо у гроб. Капе им на лице метнуше; гробове затрпаше. Сврших опело. Прелих гробове.... И тиме се заврши овај страшни чин.

"Они одоше Богу на истину, а ми се вратисмо на своје послове.

Прота Вдравко Пауновић.

(Нови Лист« од 9. децембра. 1920.)

195