Nova Evropa

једне дерутне валуте цене свим артиклима иду паралелно са порастом курсева. страних валута. Кад би неко дао себи труда да проучи развитак пена неких главних пољопривредних артикала, и развитак курсева, здравих валута на нашим бурзама, дошао би до закључка, да је тај развитак углавном паралелан.

Али да се вратимо нашем валутном питању као нашем централном привредном проблему. Да бисмо били конкретни, прелазимо одмах на испитивање узрока који су несамо довели него и неминовно морали довести нашу валутну политику до данашње ситуације. Ми смо већ толико пута истицали, да валутна политика као нека засебна и неодвисна политика, без икаква додира са целокупном привредном политиком, нема никаква смисла и не гарантира никакав успех; да валутна политика није ништа друго до резултанта целокупне привредне политике једне земље. Скоро се ни на једном пољу не замењују тако лако узроци са последицама као баш код привредно-валутарних питања. Будући да је наша привредна, политика, специјално у задњем делу прошле године, била. лоша, дапаче особито лоша и крива, није никакво чудо што је катастрофа, и успркос интервенција са, доларима, наступила, тако нагло и тако темељито.

Прва и главна погрешка. наше валутне политике састоји се у томе, што се није више ишло затим да се курс динара само стабилизира. Мислило се, да је пар милијона долара доста да наш динар несамо стабилизира већ да га и подигне на двоструку висину, те да га по могућности изједначи са чешком круном; али се није мислило, да се сређење једне валуте даје с успехом само онда провести ако то привредне прилике дозвољавају, или, другим речима, да. је предувет за санацију једне валуте, да, је платежна биланца дотичне земље активна, тојест да су њена, потраживања према иноземству већа него ли потраживања иноземства, према њој. Док не наступи такво стање не може бити говора. о трајној санадији једне валутв.

Сважи, ма и моментани, поправак једне валуте делује неповољно на развитак спољне трговине а тиме и на платежну биланцу дотичног народа. Поправи ли се једна валута рецимо за 50%, днда то значи да ће вкспортери сада, добити за 50% мање него што су досад добијали; а како је код многих цена у туземству постигнут паритет са иноземним ценама то ће тај пораст валуте у много случајева онемогућити експорт разним артиклима. (а, друге стране, импорт — код поправака валуте — постаје знатно јефтинији, много јефтинији него што су моментане цене у туземоству, што опет делује на форсирање импорта. Омањење експорта, као и повећање импорта, утичу онда на погоршање платежне биланце, а ова опет на даљни развитак курсева: док је за форсирани импорт потреба, за девизама далеко већа, смањени импорт није у стању да подмири ни ранију потребу девиза а камоли да задовољи једно знатно потенцирано потраживање. Поправак наше валуте, услед интервенције Г. Плавшића, знатно је смањио наш екепорт, а, сигурно је повисио импорт, дакле постигло се управо обратно од онога зачим се је имало ићи. Ми додуше немамо позитивних цифара, да ово и докажемо, јер наша статистика функцијонише са закашњењем од пар месеци, али се ово и од ока даје израчунати. Експорт у месецу септембру износио је, ако се не варамо, само 250 милијона динара, дочим је у ранијим месецима ишао и на преко 800 милијона.