Nova Evropa

привреду. Услед тога је Немачка данас, у многим својим привредним продукцијама, далеко скупља, него ли и државе с осредњом валутом. Наравно је, да је експорт све мањи и мањи, и Лајпцишки Велесајам, например, који се је одржавао почетком марта, доживео је потпун бродолом. Иако ву цене знатно снижене, у пб сајма преко половина излагача повукла, се је са својим излозима и напустила, сајам необављена посла. Ипоземетво, које је иначе било главни купац, или је изостало сасвим или се је такођер потпуно повукло. — Интервенција Рајхсбанке у корист марке била је једна чисто политичка интервенција без економске базе. Јер у моменту кад је политичка, и економска, ситуадија, услед окупације Рура, била понајкритичнија, ићи поправљати куре марке за. преко 150%, значило је земљу, за вољу моментаних привидних успеха, бацити у једну тешку економску кризу беспослице, која се први пут након Рата појављује и у Немачкој.

Али да се вратимо питању окупадије Рура. Моментано, прекинути су сви преговори; а тешко да до каких н дође, будући да Француска чека потпуну капитуладију Немачке те и не тражи никакве интервенције. Далаче она, јавно изјављује, да би сваки покушај интервенције сматрала као пепријатељски акт. Међутим се у немачком парламенту, па и са одговорних места, држе говори и дају изјаве, који не одговарају довољно озбиљности ситуације. Јасно је да што дуже потраје окупација Рура, утолико ситуација за Немачку бива лошија. Додуше, услед пасивне резистенције, Француска моментано добија далеко мање угљена него што је пре окупадије добијала. Али Немачка сама, услед отпора Француза, не добија сада. ни једне тоне рурског угља, а. она је у далеко већој мери упућена на тај угљен него ли Француска. Губитком главног дела шлеских угљеника у корист Пољеке, немачка индустрија и немачки саобраћај постали су углавном зависни од угљена из Рура. Читава индустрија западне н јужне Немачке стоји и пада, са руреским угљеном. Несташица, се засад још толико не осећа, јер су залихе биле знатне; али оне могу да потрају тек пар месеца, и онда престају. Импорт британског угљена у великим количинама, значило би пропаст немачких финансија и немачке валуте, јер тај угљен треба плаћати у здравој валути.

Кад овако стоје ствари, онда се мора констатовати чињеница, да Немачка за последњих десет година као да није ништа научила. Иако је сваком јасно, да ће она у рурском питању морати капитулирати, она: ипак води политику пркоса: »аитећћаЊеп чпа ашећаеп«, исто онако како ју је водила године 1917 и 1918, и онда кад су већ сви били уверени да је Рат изгубљен. И место да спасу што се још спасти даје, они дају изјаве које некључују сваки преговор, као што су, например, захтев, да се има испразнити читав Рур пре него што се може почети са преговорима. То значи водити политику “а Ђапаџе, политику која неминовно води ката строфи. Позивати се на право, и протестовати противу насиља, нема много смисла, ако се после протеста не може употребити сила која би му дала неки ауторитет....

Коначно, решење рурског проблема даје се једино тако провести, да. св споји оно што заједно спада а што је Рат делом растргнуо. ељезпу рудачу Лотрингије, руднике угљена на Руру, те француску и немачку тешку жељезну индустрију, треба некако повезати, јер они географски праве једну целину. Маколико' то данас, на први поглед, изгледало

310