Nova Evropa

се може утицати, природно је да, се то чини с намером, свесно, неким радом, неким системом. Према томе, и ми можемо утицати на наше морално стање. Ту нам стоје на, расположењу сва неизмерна и неисцрпна средства, образовања, кроз поколења, кроз векове (школом, религијом, просветом, и т. д.), социјално-економска, средства олакшања услова, за животи побољшања, положаја, средства физичке културе. Али се ради о данас, и нас моментано не интересује толико шта ће бити после сто година! Ми данас и одмах, непосредно, имамо да нађемо, употребимо, и изведемо насреду средства за подизање морала. Када би наш тешки, страшни, и несрећни положај био свакоме видљив, када би га свако могао да осети физички и лично, сам тај положај од себе деловао би у правцу неке одлуке, било очаја било поуздања. Скривен узрок губи изглед узрока, у сумраку шири се царство илузија. Моментано се зато може и мора деловати само једном високо моралном идејом, гласом моралне храбрости, духовног јунаштва, и врлине, примером идеализма, поштења, снагом љубави и вере, топлотом убеђења. Споредно је да ли је идеја нова и млада. Етички садржај мора, бити нов, врео, и млад. А ако су све досадашње идеје-водиље код нас већ нагрижене, срозане, запрљане, онда дабогме треба. и идеје да буду нове и младе. Само не треба, пропустити да се нагласи, да код идеја-водиља атрибут новога, може да садржи у себи и једну велику опасност: очекујући ново гази се све старо, и оно што је добро; а то особито шкоди код моралних критерија и вредности. Треба бити спреман и нато, да се по гажени морал мора да подигне, очисти, постави опет на главно место. И тек то ће онда да буде ново!

Ми верујемо у то да hoe застава Југословенства, као идеја културнополитичка и идеја морална, подигнута високо, да нас изведе из каоса. Претрпећемо потребна, чекања и нећемо малаксати нити се предавати. Ми знамо и како и шта имамо да радимо, и какви да будемо, па да дочекамо почетак зоре новога и срећнијега дана. У мирном расположењу старих војника волимо нашу југословенску капла рију која иде напред бескрајновишеодсвих блиставих армија које данас иду натраг! Ми знамо да речи лете, оли знамо и то да је ипак прво била реч и онда дело. Ми ћемо да радимо даље, спремни да нас остављају, да нам сметају, и да нас мрзе људи. Ни онако не тражимо одликовања ни признања. Наша лична радост и лична, срећа је у раду и борби за Југословенетво. Ми смо спремни да не доживимо лично готове успехе, и радије ћемо гладни да чувамо нашу заставу него да, јој сити окренемо леђа. Ми видимо цео потоп, цео расал, цео каос, и све те тешке и ужасне ствари кукавичких идеја око нас; ми видимо то све трезно, хладно, при пуној свести, и не бојимо се свега, тога Ми чујемо заводљиве звуке и слатке мелодије старе наше куће, где пас маме, зову и привлаче, и ми нећемо да се одазовемо. Јер осим граница нашег народа има да се штити и брани духи душа на-

шега народа. А дух и душа су у нашега народа југословенски, па словенски, и човечански.

Л.

287