Nova Evropa

и где се у сумраку загрљени и уз једну песму враћају својим домовима. Будите уверени, да, они добро знаду докле сиже њихова, реч, и где су ударили маргине својој држави. Дајте им добру, поштену, и савесну управу; дајте им да виде да се неко брине за њих, и да осете да, је ово њихова. а не туђинска и маћухинска влада, — па ћете видети како ће бити и срећни и захвални. Ту је права Југославија, која ни на овим изборима није могла криво проговорити,

Утварања, Г. Г. Пашића, Радића, и другова, брзо ће се расплинути, ако не буду схватили глас избора, и ако не буду донели оно што овој и оваковој Југославији треба, Немојмо се бадати камењем ни на њих, и немојмо им отежавати ионако тешка одлучивања. Интелигенција у првом реду, и она, прегажена, и она која, је остала. пострани, дужна им је помоћи, да преко својих изборних парола пређу на стварност, и да удовоље потребама и захтевима, Југославије. Те се потребе не састоје ни у монархизму ни у републиканетву, а ни у централизму или у аутономизму или федерализму. (Све су то вањске хаљине, — понекад потребне, додуше, али свакако чија је потреба тек секундарна, уветована првим и главним захтевом: досре, поштене, и савесне управе. У којој ће се форми такова, управа. најбоље испољити, и најпотпунија дати и сачувати, може бити питање; али нато питање не може бити тешко одговорити ако се тражи, и хоће да, нађе, прави одговор. Да се оно правилно реши, да се из њега. нађе прави излаз, треба се поставити на становиште целокупности народа, знати га и хтети га. обухватити и разумети у његовој целовитости. Другим речима, прећи преко месних, родбинских, покрајинских, племенских, и верских, разлика, па се попети до чистог Југословенства.

Зашто да влада Г. Николе Пашића не би била у стању то учинити, и исто тако и екупина Г. Радића, када је у том смислу народ проговорио и на овим изборима“ Ми сви треба да их у томе помажемо. А буду ли упорни, и не буду ли хтели послушати глас народа, тад је сигурно да ће их тај исти народ на првим идућим изборима осудити.

Конгрес југословенских јавних радника започео је био, али је уморан сустао, како се чини, на вапочетом делу окупљања свих снага у сврху оздрављења, нашег јавног живота. Дошло је ево опет време, да се то залочето настави, и да се у складу са вапајем народа рекне и захтева оно што је најпрешније да се изврши. Дошло је време — бар тако ми мислимо да св они који су помагали стварати ову државу испрсе и поставе испред наметника, да проговоре из душе народа, и да се опет поврате том свом народу. Дошло је време, да се зачепе уста свима онима, који свесно заваравају јавност, бацајући у свет крилатице о ампутадији, о трима народима, о дељењу, и о употреби силе и диктатуре; јер ништа од свега тога. овај народ неће, јер је све то њему наметнуто и туђе.

Они којима, је Југословенство неприкосновено имају реч. А та, би реч требала бити силна и неодољива, јер она би била прави глас народа.

који настаје, Др. Иво Колбе.

348