Nova Evropa

Тако је ногомет прокрчио пут, и најтеже т. ј. почетак је учињен. Сву пажњу свратили су хашковци томе, како ће тај једва пробуђени интерес уздржаљти, а по могућности и изван Загреба проширити, Ради тога пуне они новинске ступце (штампа, је, треба. признати, радо спортистима, ишла на руку) теоретским чланцима, прије утакмица дијеле летке, у којима, су упуте и најпотребнија правила за разумијевање игре, итд. Како је Хашке академски клуб, то су многи његови чланови за вријеме празника одилазили својим кућама, по провинцији, гдје су збором и твором настојали око популаризовања, спортске идеје и давали иницијативу за оснивање многих провинцијалних клубова. Кад би вањски клубови позвали коју од хашкове момчади, клуб се редовно, ако је икако било могуће, и радо, одазивао. Дакако, да је долазак загребачких академичара-опортиста за свако мјесто био не малена сензадија, а спортска. је мисао стицала тако све више при сташа. Први такав излет био је о празницима, 1906, у Копривницу; а затим, идућих година, слиједе и друга мјеста као: Пожега, Сисак, Брод, Осијек, итд. Но Хашк је посјећивао и мјеста изван Хрватске и Олавоније, па. је особито успјела. турнеја. (прије Рата) Сушак—Оплит— Сарајево, и исто тако поновни посјету Љубљану. Ногометна су натјецања тако н изван Загреба, постала популарнима. Идуће године (1907) побјеђује Халшк свога супарника 1 Н. С. К. Загреб са 6:, и тако преузима, вођетво у ногомету, које задржава. непрекидно све до Рата.

Знајући да напредак стоји до интернадијоналних утакмица, управа. је Хашка убрзо настојала, да спортској публици омогући и гледање овакових сусрета. Од вањских се момчади помишљало наравно у првом реду на, чешке и пољске клубове, но од тога. се морало одустати, јер је број посјетилаца био још одвећ мален а да би могао надокнадити трошкове такове приредбе. Зато се Хашк обратио на пештанске и градачке клубове. Ови су се одазивали, и од 1908 па све до почетка, Рата, ногометна, је сезона у Загребу бивала интересантна. Прва. је момчад, која посјећује Хашњ, ВЕАС (момчад пештанских академичара), и домаћи побјеђују са 8:0. Сасвим је разумљиво, да је сусрет с маџарском момчади, крај тадашњих по литичких прилика допремио на, игралиште много људи, који ради самога спорта не би били дошли. Тако су интернацијонални мечеви у два правца повољно дјеловали: спортистима су прибављали потребну рутину, а клупској благајни намицали новац за, идуће приредбе ове врсте. Маџарека. је и градачка, момчад отада била сталним гостима академичара.

Чим су материјалне прилике допустиле, позвао је Хашк комбиновану момчад из Прага. Браћа Чеси одушевили су загребачку публику својим знањем, но усљед њихова гостовања израдише Аустријанци и Маџари код Ф. И. Ф. Ае (међународна. федерација ногометних савеза) бојкот противу нас, јер ни ми ни Чеси нијесмо били члановима. Ф. И. Ф. А-е. Маџари су тиме хтјели да присиле Хашк — а тај је клуб био тада репрезентант хрватеког спорта уопће — да ступи у маџарски савез (Мабуат Labdarugok 'бубуе!аббе). ГБима је сметало самостално развијање спорта У Хрватској, па су га у свом шовинизму хтјели или уништити или запрегнути у своја. кола. Ни једно ни друго није им успјело. Навала, Малара на наш спорт прибавила, је, поради разумљивих разлога, симпатију читаве јавности спортској идеји, и тако учврстила, Хашк у бевувјетном отпору против маџар-

136