Nova Evropa

|

није мала ствар, нити безначајан гест, у овом великом свету где не постоје балканске норме и балкански морал у јавном животу и у социјалним односима.

Такав је бно Председник: Хардинг као председник, као вођа државне управе, као политичка. личност. Какав је био Хардинг као човек“

Пред нама је опет један тип карактеристичног америчког »зе тшаде тат«-а, или како би то Шо рекао у иронији, „Мап ог ПезНпу«,

Рођен у сиромашној кући једног сеоског лекара, негде у држави Охајо, он је имао да се још од ране младости сам стара о свом васпитању и својим животним потребама. Тако завршава, и студије на једном малом провинцијском колеџу у истој држави, који данас више и не постоји, радећи разне физичке послове за своје издржавање. Доцније, по свршетку школовања, одаје се новинарству, тојест оснива једну малу штампарију и лист, отправљајући у исти мах дужност едитора, сарадничког особља, штампара, администратора, и разносача. Онако исто као што је и Хвитмен некада радио. То је, и таква је, Америка. Идоксеу Хвитмену, као човеку друге. природе, песнички осећај развио под таквим околностима у извор панегирика новој и снажној држави, ода активности, покрету, сили и машини, — у Хардингу, као и код безбројних других, учврстило се једно солидно познавање живота, развио се један посве утилитаријанистички ум, и један смисао и симпатија, за компромис сваке врсте. Такав је најзад и живот којим живи цела материјалистичка, и логична англо-саксонска, раса. У тој се раси углавном стварају две врсте типова — оних који су рано сломљени, и који кроз цео живот иду као робови, шуњајући се, бескрајно обилазећи око окука, и чувајући се пажљиво сваког судара, — и на другој страни оних који су стверени да буду »ђозз«-ови, које су тегобе и тлачења само још више учврстили, створивши у њима једно обиље енергије што их оспособљаза да раде до дубоко у старост, и то да продуктивно раде.

Хардинг је био из групе ових последњих. Његов живот представља, једно лагано али сигурно и одређено пењање на више. Без врло оригиналног ума, без икаквих већих идеја, он је стално био човек који се. чврсто држи тла, и избегава, експерименте тамо где резултат није сигуран.

Вечно љубазан, крупан, насмејан, машући својим шеширом нецеремонијално и симпатично, он је ишао са, једног краја, Америке на, други, да, га на једној таквој екекурвији ширег обима, затече и смрт. Он је био оно што св на: зива поштен конзервативац.

Сећам се његових честих одговора преко штампе на, нападе управљене против његове администрације. Одговора датих под таквим околностима, и на такав начин, да би многи министарски геније са Балкана сматрао да је испод његова. достојанства, и да се обазире на тако што.

У њему је Америка изгубила једног конзервативног председника, једног малог председника који ће брзо да се заборави, а такође и једног од оних простих, солидних, до сржи исправних и демократских типова у којима, овај народ обилује; а за каквим, ма, само једним јединим, плачу још и данас сићушне државице крај Дунава, и Саве.

И, М. Петровић.

231