Nova Evropa

čuvstvovanja ona je prešla na vojničke i diplomatske intervencije, a rezultat je bio, da je Rusija stekla Malurusiju i Belurusiju, te sudelovala u deobi Poljske,

Balkansko je Slovenstvo kroz duge vekove bilo odnegovano u dubokom uverenju, da Rusija nesamo da može ne8o je i dužna, bez ikakih svojih vlastitih državnih interesa, priteći u pomoć narodima Otomanskog Carstva da se oslobode turskog ropstva. To je uverenje zahvatilo bilo podjednako sve merodavne krugove, kao i narodne tuske mase, — XVIII vek, u kome se Rusija politički silno podigla, izgradio je nove veze medju Rusijom i Slovenstvom. Znatna srpska kolonizacija u Jekaterinoslavskoj Guberniji, stvaranje »slavjanoserbskoga« književnog jezika po srpskim zemljama Austrije, koji je bio u stvari smesom srpskog i ruskog jezika, dalje, razviće srpske svetovne književnosti, koja je bila usko vezana s ruskom književnošću, sve aktivnija borba izmedju Rusije ı Turske, — sve je to snažilo političke odnose medju Rusijom i Slovenstvom Balkanskog Poluostrva.

Što se tiče zapadnih Slovena, to je novi nacijonalni pokret u Čeha, već pri svom postanku, našao veliku Rusiju na vrhuncu njene političke moći, dok je poljsko pitanje rešeno tako da je žrtvovana poljska država. Ne treba, medjutim, gubiti s vida istorijsku perspektivu: velika masa savremenika nije deobu Poljske sledala onako kako su to činila kasnija pokolenja poljskog, a delimice i ruskos, naroda, Poljsko pitanje, koje je postalo jednim od glavnih pitanja ele evropske politike XIX veka, imalo je pri kraju XVIII veka, sve do napoleonskih ratova, sasvim drugo značenje, Našao se i pesnik, Trambeckij {za koša se oduševljavao i sam Mickijević), da pozdravi Katarinu Il, koja je ujedinila Slovene, Ruse, ı Poljake,

Dalje se slovenska svest razvijala zajedno sa nacijonalnim preporodom kod pojedinih slovenskih naroda, Ovde ćemo pokazati samo ulogu Rusije u tom procesu, ideje takozvanog panslavizma u Slovena u XIX veku, imajući pritom ı ovde u vidu sve rusko-slovenske odnose. U tom su pogledu bila od naročite važnosti raspoloženja ruskog društva početkom XIX veka, Boravak nekolikih ruskih ratnih brodova godine 1809 u Dubrovniku doveo je rusku oficirsku mladež u dodir sa dalmatinskim Slovenima, pa ta činjenica, uz opšti interes za Slovenstvo, nije prošla bez uticaja na rusko društvo. Onda se dvadesetih godina XIX veka javlja i ozbiljni naučni interes za slovensku filologiju, koji se skoncentrisao u dva kruga: jedan se skupljao oko državnog kancelara Rumjanceva, a drugi oko admirala Šiškova, tada ministra prosvete. Veliku je zaslugu stekao Šiškov time, što je osnovao na ruskim univerzitetima katedru za slovensku filologiju. Tome imamo da zahvalimo, što su kulturne veze medju Rusijom i Slovenstvom postavljene odjedared na široku i ozbiljnu osnovicu: sad su slovensku filologiju obradjivali ne više diletanti nedo specijalisti, Zato se već vrlo rano šalju mladi učenjaci u strane slovenske zemlje, koji održavaju živo орсепје izmedju Rusije i Slovenstva. Slovenska filologija u Rusiji brojala je

284