Nova Evropa

<. Pašiću: a odsad će se ovaj — to nije teško proreći — stalno, na svakom koraku, sukobljavati sa senom svoga mrtvog suparnika, i sa svih strana, jednodušno i jednoglasno, glasno i nečujno, slušaće slavopoje njemu a prekore sebi, i zameranja da Je on kriv što je umro Stojan Protić. I napokon, kad umre i (5. Раше —= a, ı ofi „mora umret —, u Panteonu, koji on zida s toliko žive želje i očigledne namere, Stojan Protić dobiće mesto ispred njega, i potomstvo će ga slaviti glasnije nedo пабеб večitog premijera, koji doduše ume da se drži na mestu za života, al: koji nije umeo odabrati čas kada da uTire.

Mi nemamo bog zna kakvo mišljenje o državničkim зрозобпо- | slima i duševnim kvalitetima našeg sedog premijera, i, kao što će biti,

poznato našim čilaocima, nismo nikad pokazivali naročite nežnosti sudeći njegov rad i njegove metode upravljanja zemljom, Osim toga, mi znamo, koliko je nepopularno nepridružiti se opštoj hvali i opštem ashićenju nad odrom narodnih junaka 1 prvaka. Pri svem tom, mi OtVOreno iskazujemo uverenje, da će istorija, i u ovom slučaju, biti nepravedna, i da će potceniti zasluge G, Pašića prema zaslugama Stojana Protića, samo zbo8 reda kojim su umrli.

Sa mrtvim Stojanom Protićem desiće se nešto slično onome što | se desilo, samo dabogme s više opravdanja, pre neku Sodinu, sa pokojnim \

Jovanom Skerlićem, Na živoga Skerlića valjal: su drvlje i kamenje, mrtvi Skerlić postao je prorokom za nova pokolenja i simvolom cele nacije, Je li ikad, naprimer, pokušao Pavle Marinković, koji je o Skerliću za života pisao da je ubio svoga oca i upropastio svoju sestru, ie li taj Pavle Marinković, koji je posle smrti SkerHćeve bio ministrom na strani, i još posle Rata opet ministrom kod kuće, ikad pokušao da ponovi svoje besramne tvrdnje, ili ma i da. pisne što protivu mrtvoga narodnog heroja?l... Tako je eto sad i sa Slojanom Protićem, — = Нгvatskoj i Sloveniji ošlašuju ба уеб зада густе ет medju političarima; a u Beogradu, i dlavni nezvanični, i jedini pismeni, organ današnje vlade priznaje, na uvodnome mestu, da je Protić podlegao u političkoj borbi zato što je odviše duboko zagledae u budućnost, a radikalski narod još nije sazreo toliko da bi Sa mogao slediti.,. Ko bi tu smeo podići glas neodobravamja, ili odvajanja?

Mi ćemo ipak pokušati, da zasluge pokojnog Stojana Protića svedemo na pravu meru, tojest, da mu mrtvome odamo dužno priznanje, ali ujedno da se ne обтезито o uverenje što smo ба oduvek imali, i što da još uvek imamo, o političaru i državniku Stojanu Protiću dok je bio živ, Još u prošlom broju »Nove Evrope« {od 1, novembra), pre nedo što smo saznali za njegovu bolest i smrt, napisali smo o njemu ove reči (str, 379): »lepše од пјеба {od G. Sv. Pribićevića) misli, i Sovori, možda, jedini Stojan Protić, — on zna još bolje šta treba омој državi, on zna čak i kako treba rešiti »brvatsko pitanje«, Nesreća je samo, Što 1 jedan i drugi sve to znaju, i hoće, dok su u opoziciji, i dok rade glavom; a čim sednu u ministarsku fotelju, njih odnese temperamenat i djavo, i mi se ratosiljavamo njihove lude mudrosti,« U tim je rečima sadržan, u malo oštrijoj formi, naš sud o vrednosti Stojana Protića kao političara: one nađoveštavaju njegove dobre i loše strane,

421