Nova Evropa
У Америци, гстово бисмо рекли, народни је обичај, да сваки богатији човек потпомаже коју каритативну установу, а има их који дају веома много. Каткад појединац даде по педесет и више милијона долара, и све то даје тај „пустолов“ бесплатно. — „ПШустолов јури аутомобилом и прегази и усмрти људски живот. Сваки дан читате по новинама да се овај или онај убица није ни зауставио да види крај своје жртве, Нема кад. Он мора напријед, — често ни сам не зна камо јури, или јури некамо камо је индиферентно да ли ће стићи десет минута прије или кашње, али он мора да јури, јер му је то у крви. Аутомобили усмрте сваке године у Америци на 14,000 људских живота, а осакате и коју стотину хиљада. Осигурације плаћају животе, и евентуалне штете на аутомобилима, али се нико не кажњава", тврди Г. Лупис. А ма, је ли могуће да су Американци баш тако бесни, и нигде никога да им суди7... „Амерички суци — вели даље Г. Лупис — најстроже кажњавају мале татове...“, док се „врло тешко догађа, да неко ко је украо 100 хиљада, или 500 хиљада, или милијон и више долара, пође на дужу робију. Ако и има случајева да је неколико великих татова било осуђено на дужу робију, то је било само ако је посриједи била политика..." Ово је посве тачно, али зар није тако свуда, па и код нас, само у мањој мери, јер су уошште наше мере мањег Кад се нашем банковном послужитељу, који разноси новац, не слажу рачуни за пар хиљада круна, зна се шта бива с њим; а колико има на робији банковних директора, којима се рачуни не слажу за десетке милијона27...
Иза довршеног доказивања о америчкој пустоловини, Г. Лупис се обраћа нашем исељенику, и хвали га што је мањи пустолов од других, и што је паметнији од других, али га кори поради неписмености, па му саветује: да се чува полиције и закона, бар све дотле док је — сиромах, „Као сиромах од сваког ћеш преступка пострадати; и зато, будући сиромах, не кради, не варај, не убијај, — уопште: не долази у сукоб ни са једним и ни са каковим законом. Већ по закону божјем и природному, човјек не би смио чинити зла дјела, али теу Америци, осим тога, и искуство опомиње, још више од Бога и природе, ако си сиромах, да се чуваш суда и закона.“ Ово је врло добар савет, и сваки би га сиромах требао напамет да научи, и према њему да се влада, — али несамо у Америци, него и у Аустралији, Азији, Африци, у Европи, дакле свуда, и сада иза вазда; једино је, кажу, на небу благо сиромасима, Г. Лупис је запао и овде у грешку у коју многи западају: да не посматра Америку без предрасуда, објективно и са свих страна, него с напред утврђеним судом, пристрасно и једнострано. По њему, сви су Американци пустолови; сви су Американци лопови и варалице, бар по природи, ако и не
360