Nova Evropa

на делу: „Све ово не значи, да у Америци свак краде и вара. То није потребно, није увијек профитабилно, нити се увијек

може,“ — они краду само кад и где могу; „и свак ће те искористити без милосрђа, на груб или на лијеп начин“, Да чудне земље, и страшних нарава! — По Г. Лупису је дакле

Америка пакао, зверињак, док наши исељеници обично западају у противну крајност: за њих је Америка рај, обећана земља. Кад се наш исељеник врати кући из Америке, он код куће све грди; ништа а ма баш ништа не ваља њему у Југославији, док за Америку има само лепих речи, — најлепше, сухо злато му је Америка. Кад улазиш у Америку, — прича он, — прво што видиш, то је огромни кип Слободе у њујоршкој луци, па одмах затим величанствене облакодере, жељезница јури као тане из пушке, а ти седиш у стакленом вагону и посматраш силне градове, силније реке, и још силније шуме и равнице, и о час си у цветној Калифорнији, где људи и не требају кухати ни радити, него само јести зрело и сочно воће. Дакако, њему не иде у прилог, па зато и не спомиње руднике, талионице жељеза, фабрике, и друге долине суза исељеничких. У социјалном погледу њему је Америка синоним слободе, правде, и једнакости. Он, разуме се, неће споменути лоше стране, јер онда то не би била његова Америка, синоним слободе, правде, и једнакости, него Америка као и све друге земље, с предностима и недостацима, са добрим и лошим особинама. Тако обично, пристрасно и једнострано, наши људи приказују и Југославију, кад иза кратког боравка у њој дођу натраг у Америку. Они полазе из Америке са већ створеним судом о Југославији, те иду затим да прикупе што више доказа за тај свој суд, био он повољан или неповољан: једни, излазећи из загребачког Државног Колодвора с уздигнутом главом, диве се цвећу и зеленилу на Зрињевцу, Уметничком Павиљону, и сјајним звездама над зеленим Сљеменом, па и не виде, и неће да виде, разроване улице и блато; други излазе мрка чела и подвијена врата, па виде само разроване улице, блато, страшно блато, проклето блато, а не виде, и неће да виде, ни зеленила, ни Павиљона, ни Сљемена. У ствари, и у Америци и у Југославији има драча, корова, блата, и тмурних облачина, баш као што има и мирисних равница, зелених шума, звезданога неба, и ведрих дана.

От, С. Батон.

361