Nova Evropa

život čoveka iz špilje. Glavna je crta tih pripovedaka ironija i sarkazam, — sve je tu karikirano, uveličano, izmenjeno, Te se njegove crte najbolje vide u zbirci pripovedaka iz engleskog života »Ostrovitjani« {1922), koja je satira na engleski karakter pravilan i shematičan, koji zatvara čoveka u moralne formule i lišava ga svake slobode. U istoj formi je pisan i Zamjatinov uto= pistički roman »Mi« (1922).

Ali Zamjatin nema epskoga dara, Stvoriti od Revolucije epoреја, shvatiti je u celoj njenoj širini, uspelo je dosad samo dvojici pisaca: Borisu Pilnjaku,i Vsevolodu Ivanovwu lako se i po sadržaju i po formi njih dvoje bitno razlikuju, ipak imaju jednu zajedničku crtu, — oboje slikaju Revoluciju, Boris Pilпјак Киба da dade kao neku kroniku godina Revolucije, i počinje je s knjigom »Bilje« (»Bylje«, 1918), u kojoj opisuje oktobarski prevrat, sekvestraciju imanja od strane mužika, umiranje inteligencije, revolucijonarne izlive narodnog besa, borbu s neprijateljima, U to vreme nastaje i njeđovo geslo: Rusija — R evolucija—K oluja;i fu je celo njeBgovo delo, U prvom redu, Rusija! Jer za Pilnjaka Revolucija je narodnim oslobodjenjem,

·i radi toša vlada u njegovim delima neko čudno slavjanofilstvo; shema: Rusija — Revolucija — oluja, znači zanj isto što i »Rusija — domovina — majka«. »Revoluciju je podigao narod, koji je izašao iz sobičak4, sela, sa divljih polja, — crna kost, mužik, Nema Inmternacijonale, sve je samo pučka, narodna, ruska revolucija« {>»Bilje«). Revolucija napreduje, Prestaje vreme па-

| rodnih ustanaka, i dolazi perijod blokade, gladi, i gradjanskog rata, — godina 1919, — »Gola godina«, kako je nazvao Pilnjak svoj novi roman, kroniku iz vremena najtežih časova Ruske Revolucije: »Stara je Rusija propala, raspala se, a zamirisala je

· prava Rusija radnika i seljaka«, — tako počinje kronika »Gole

godine«, fragmentarno crtanje malogradskog života za vreme Revolucije, Malo mesto, koje je dotada živelo mirnim dosadnim ži-

votom, zapljusnuo je val Revolucije, — sve se menja, Revolucija ništa ne štedi, Vlada nad svim stvarima prelazi iz ruku propadajuće inteligencije u mužičke ruke, — došla je sloboda, mužici su

u ustanku došli do Moskve, i »postavili na čelo države kožne kabanice, odbor ruskog naroda — boljševike«, I Pilnjak crta te »kožne kabanice«, kako su se borili s gladju, sa razvratom, i sa belima, u godini 1919, u »goloj godini«, kad nije bilo ničega, kad se nije imalo šta raditi, kad se umiralo, i kad se ipak sve nadja. čalo, jer za boljševike »nema ništa što se ne bi dalo učiniti; raditi energično, — to je boljševizam«, Celi je roman prodahnut slavjanofilstvom, mržnjom prema Zapadu, tako da je sličan manifestu slavjanofila Aksakova, Pilnjakovo slavjanofilstvo, koje se već pokazuje u njegovoj »Prošlosti« u neodredjenim konturama, · доба zaobljene crte, i dolazi do snažnog izražaja u njegovoj

413