Nova Evropa

četka, nije imalo poverenja prema Revoluciji, U pripoveci »Šareni vetrovi«, Ivanov priča o seljaku koji je ubio crvenoarmejca: za samih četrdeset rubalja; tek kad su Japanci počeli da plačkaju, i kad su atamami grabili poslednji zalogaj iz seljakovih usta, seljak počinje da razume Revoluciju, ali naravno na svoj način: budi se polako mirno sibirsko selo, da revoltom izvojuje slobodu. — »Mi se s ovom vladom nećemo miriti, — naša je vlada mužička, sovjetska«, — izjavljuje vodja »Partizana«, Ivanov je umeo da ocrta to uzburkano mužičko more; umeo je da prikaže prost herojizam mužika, koji umiru samo zato da bi mogli videti kako »iz Rusije dolaze crveni«; koji doduše još nejasno osećaju zašto se bore, ali su uvereni o opravdanosti svoje borbe, U toj očajnoj borbi gradjanskog rata, i u njezinoj svireposti, video je on budjenje naroda, I to nesamo ruskog naroda nego i azijata, Kineza, Kirgiza, Mongola, U pripovesti »Oklopljeni vlak 1469« baš je Kinez onaj koji voli najviše Rusku Revoluciju, — »put crvenog barjaka« za koji dobrovoljno daje svoj život, »Ovde je, starče, Mongolija« — kaže komesar Vaska Zapus u Ivanovljevu romanu »Golubije peski« {1922), — »našžša Mongolija, Tamo je Kitaj, — pet stotina milijona, Ničeg se nemamo bojati, Pljunuti treba na smrt, Pet stotina milijona, striček, i Tur· kestan, o jest! Sve je naše, Crvena Azija...« Svirepost gradjanskog rata ne znači za Ivanova ništa, naspram čoveka koji se bori za svoju revoluciju, i koji za nju umire, Iza najstrašniješ boja, kad pobunjeni seljaci zaplene oklopljeni vlak, iza očajne borbe u fami, on pušta da se čuje himna životu i čoveku: » ,,. miriše zemlja, oseća se to i iza čelika, iako su vrata zatvorena, Miriše zemljanim travama, milo, radosno, Nežno idu noćne šume k čo-

veku, tresu se, i vesele se, jer je on gospodar, — Znam, — Меrujem..,« — Čovek se trese, — on je takodjer list na džinovskom i prekrasnom stablu. Njegovo je i nebo i zemlja, — jer je

on i nebo i zemlja, Tama je gusta i modra, duša je gusta i modra, a zemlja je radosna i opojna, Krasno je, krasno, svemu verovati, sve znati, i sve voleti .,, — Protivno Pilnjaku, Ivanov ne razmišlja o Revoluciji, on je opisuje, Ivanovljeve pripovetke, i njegov roman o Revoluciji, samo su radnja i opisivanje, — pred nama iskrsava cela romantika revolte, komesar Vaska ZŽapus bori se sa atamanom Trubičevom, seljak Seleznjev postaje vodja partizana a boljševik Nikitin uči seljake bacati bombe. Ivanov o Revoluciji ne govori, govore o njoj mužici, Kinez Sin-Bin-U, kirgiski šaman, U čudnom kraju na granici Kitaja, izmedju sibirskih tajgama i mongolskih pustara, brane seljaci svoju revoluciju; moraju se boriti, iako bi radije orali, jer je potrebno život fesati iznova, kao kad su došli iz permske zemlje »u Sibir da tešu svoje kolibe«, Seljaci ne umeju govoriti o svojoj pravdi, ne razmišljaju o njoj, oni umiru za nju ćutećki, Bore se protiv onih, koji »teku

415