Nova Evropa

зедије 1 nekretnine, ili strojeve, još ranijeg datuma, sa padom valute rašće nominalna vredmost tih realnih dobara, pa će rasti onda i vrednost samog preduzeća, odnosno pojedine deonice). А Како se deonice u prometu ne kupuju i ne prodaju po nominalnoj već po kursovnoj vrednosti, koja je pravi odraz unutarnje vrednosti deonice, to je na prvi pogled za posednika deonice doista irelevantno, koja je nominalna vrednost deonice, i kako se u bilanci iskazuje vrednost nekretnina ili strojeva, Ali ako stvar malo izbliže rasmotrimo, videćemo da nije svejedno, ni za sam kurs deonice, u kojem srazmeru stoji nominalni iznos deoničke glavnice prema stvarnoj vredmosti samog preduzeća, U perijodi nagloš padanja valute, kad je svak bežao od gotovine, ili nastojao da dodje u posed stranih valuta, robe, nekretnina, kupovane su mnogo deonice nekih, specijalno industrijalnih, preduzeća, budući da su one, kao reprezentanti realnih dobara, pružale izvesnu mogućnost da sa porastom svoga kursa pariraju pad vrednosti novca. Rentabilitet same deonice — budući da se onda nije toliko radilo o ukamaćivanju imovine koliko o sačuvanju iste — nije igrao gotovo nikakovu ulogu; kupovane su 1 fakove deonice koje po svojoj dividendi nisu nosile ni jedan jedini procenat, Nu čim su se prilike malo stabilizovale, i čim je daljni pad valute uglavnom zaustavljen, rentabilitet deonica počeo je sve više da ima odlučujući uticaj na razvitak kurseva, A kako danas niko više ne kupuje deonice da bi se rešio gotovine, i da, bi sačuvao svoju imovinu, to deonice moraju bar toliko da nose koliko iznosi uobičajeni kamatnjak u našoj zemlji, Ukoliko je rentabilitet ispod prosečnog kamatnjaka, to prestaje i interes za takove deonice, Time se stvaraju, ili potemciraju, krize na tržištu vrednosnih papira i te krize otežavaju nove emisije, čime se opet koči naš privredni razvitak. Slom tržišta naših vrednosnih papira, koji je usledio pre dve godine, i koji je bio sigurni preteča naše današnje privredne krize, prouzrokovan je dobrim delom time što dividenda pojedinih preduzeća nije staјаја та и kakovu srazmeru sa kursom deonica,

Naša današnja preduzeća plaćaju uglavnom dividende u iznosu od 10—20%. Dividenda preko 20% smatra se već kao rekordna, i daje povoda raznim napadajima i sumnjičenjima, No ako ovakove, na oko znatne, dividende uporedimo sa tobože čednim dividendama pre Rata, videćemo da one, po svojoj stvarnoj vrednosti, daleko zaostaju za predratnim dividendama, Jer ako je jedno preduzeće plaćalo pre Rata diviđendu од 5%, опда је (а dividenda reprezentirala vrednost od 5 zlatnih kruna, dočim danas dividenda i cd 20% ne predstavlja ni vrednost od jedne poТоме zlatne krune, Osim kod preduzeća, koja su osnovana u пајskorije vreme, i čije su deonice uplaćene sa sadašnjim dinarima, sva stara preduzeća ne plaćaju damas, u relaciji prema predrat-

435