Nova Evropa

je politika jedino štetila interese poreznog fiska, koji je, kod niže “skazamog čistog dobitka mogao naravno znaino manje da ubere poreza ui prireza; ali kako su se ti dobici iskazivali u poslovno nepovoljnim godinama, prihod od poreza bio je u tim godinama veći nego što bi inače morao biti, Politika tajnih rezerva, usled svega toga, bila je kod nekih preduzeća zahvatila takav obim, da je prosto nemoguće bilo na temelju objavljenih bilanca stvoriti sebi pravu sliku o faktičnom stamju dotičnog preduzeća.

Svetski Rat, i ratom stvorene prilike, učinile su da je zbrka u ovom pogledu postala potpuna, tako da je iz serviranih bilanca potpuno nemoguće dobiti ma i relativno tačnu sliku o stanju pojedinih preduzeća, Pojedini iznosi, kojima su označene razne stavke bilanca, ne reprezentiraju danas istu vrednost: jedan mi'lijon dinara kojim je u bilanci označeno potraživanje prema ·đužnicima mije isto što i jedam milijon dinara koji predstavlja bilančnu vrednost jedne zgrade ili tvornice, osobito ako su ove podignute Još pre Rata. Da bi se dobila ispravna slika o pojedinim preduzećima, — osobito ukoliko ona poseduju vlastitih nekretnina, strojeva, ili sličnog, — trebalo bi čitavu bilancu reducirati ma neku jedinstvenu vrednost, odnosno trebalo bi sve stavke bilance iskazati bilo u predrainim zlatnim krunama, odnosno dinarima, bilo sve izjednačiti na današnju vrednost dinara. Nastavljajući, medjutim, sa dosadašnjom praksom, da se sve stavke unose u bilancu uz cemu koštanja, bez ikakova obzira kad je šta bilo nabavljeno ili podignuto, u našim bilancama nikako ne dobijamo pravu sliku samog preduzeća, Tako se može dogoditi 'apsurd, da še u Jednoj i istoj bilanci, naprimer, sa većim iznosom bilancira jedna posle Rata podignuta manja zgrada nego li pre Rata podignuta reprezentativna palata, Za bar približno tačno prosudjivanje vrednosti nekretnina. (zgrada i strojeva), u bilancama naših deoničarskih društava, moralo bi se u najmanju ruku da označi, kada je što podignuto ili kupljeno, odnosno kada je prvi put, 1 za koji izmos, uneseno u bilancu.

Prema svemu ovom jasno je, da naporedo sa valutnom reformom, ili bolje još pre same valutne reforme, treba potpuno rešiti pitanje valorizacije (Aufwertung) u bilancama deoničarskih društava, jer inače nesamo što te bilance neće nikad pokazivati tačno i realno stanje pojedinih preduzeća nego će da koče i daljni razvitak našeg tržišta vrednosnih papira, i sprečavaće da dividende odgovaraju stvarnom stanju. Na prvi pvgled, pitanje valorizacije izgleda da nije od tolike važnosti, budući da deonica, pored svoS nominalnog iznosa, reprezentira i izvesni deo samog preduzeća {ako, recimo, jedno preduzeće ima deoničku glavnicu od jednog milijona dinara, podeljenu na 1.000 deonica po 1.000 dinara, onda je jedma deomica, u neku ruku, “ujedno 1/1000 samog preduzeća; a ako ovakovo preduzeće po-

434