Nova Evropa

Целокупно радништво, без обзира на страначко расположење, — радикално или реформистичко, комунистичко, социјалистичко, или неутрално — притекло је у помоћ. Истина, то није била централизована помоћ, све организације нису биле уједињене у Интернацијоналној Радничкој Помоћи: међународни синдикални покрет имао је своју организацију, а друге органи зације стајале су под управом И, Р, IL, nok су неке радиле под управом Црвеног Крста разних земаља, То су биле две акције, велике по својој тенденцији. У њима је пролетаријат света осветлао себи и својој генерацији образ.

Данас се не опажа општа солидарност радничке класе свих земаља, не види се један општи покрет да се помогне немачком пролетаријату. Додуше, интернацијонални синдикални савез је закључио, заједно са синдикатима који су у ње тову саставу, да помогну немачким синдикатима новчаним прилозима, и ми верујемо да ће овај корак омогућити немачким синдикатима да даље раде; али то све није она велика помоћ гладним радницима коју има да пружи И. РА == Шта је томе узрок7 Зашто се према немачком пролетаријату не поступа једнако као пре, кад се помагало Русе и Аустријанце7 Да ли је немачки пролетаријат мање симпатичан радницима Француске, Скандинавије, Енглеске, Холандије; зар је њихов осећај солидарности према немачким радницима слабији него према руском сељаштву 2 Ја у то не верујем, и разлоге налазим, пре свега, у економском положају радника, који је сада пуно слабији него онда, Сада радништво сваке поједине земље има многе своје домаће бриге, и сад свуда влада беспослица нечувена по опсегу, У Британији, од назад две године, има један-и-по до два милијона беспослених радника; а слично је стање и по многим другим земљама. Осим тога, радници готово свих земаља мора да се боре за одржање осмочасовног радног дана, који начелно постоји свугде на папиру; али шта користе и најбоља начела кад је пракса друкчија; практично је осмочасовни радни дан укинут у већини земаља, а одржао се још само у неким гранама производње. И, коначно, треба навести и овај разлог: онда је владала, у већини земаља, бар донекле, демократија; данас, међутим, бесни опет црна реакција, и политичка и економска. На Балкану, у Италији, у Шпанији, у Маџарској, и у Немачкој; док по осталим земљама Европе не влада још фашизам у најцрњим формама, али су почеци већ ту: и у тим земљама реакција се шири, а радништво је обузео осећај страха, и свак мисли само о себи. На тај начин слаби полако и радничка солидарност,

Гроф Вестарп, немачки реакцијонарни политичар, рекао је недавно у Рајхстагу, да немачки народ умире поред пуних житница. То је неповољно осветлило положај Немачке, Неса-

423