Nova Evropa

5) Виши учевни заводи,

Виши учевни заводи имају задатак: а) да изграде кадар специјалиста за различите струке практичне делатности; 6) да припреме научне раднике за службу на научним, техничким, и продуктивним установама Републике, а делом и за саме више заводе; и в) да шире потребна звања међу широким пролетерско-сељачким масама, чији интереси имају у целој делатности виших учевних завода бити на првом месту.

Студентима могу бити грађани обојега спола који су навршили 16 година, и који удовољавају прописима изданим од Народног Комесаријата Просвете. Приступ у аудиториј допуштен је свима грађанима без разлике, који су навршили 16 година. Знанствени радници виших учевних института деле се на: а) професоре, који воде самостално течајеве, и управљају једним од виших учевних института вишег учевног завода, а бира их Државно Веће учењака; 6) предаваче, који воде спомоћне течајеве, или пак раде самостално под вођством једнога од професора, а бира их управа вишег учевног завода или Државно Веће учењака; в) научне сараднике (асистенте), који помажу професорима и предавачима, или се пак спремају за самосталну научну делатност. |

Виши се учевни заводи деле на факултете, који у себи уједињују основне групе дисциплина, те који представљају заобљену целину у знанствено-васпитном погледу. Факултети имају задатак, да припремају практичне раднике за поједине професије.

Дне 1. јануара 1924, радило је 96 виших учевних завода, са 12,155 предавачког особља и 144.568 студената.

6) Професијонални течајеви.

Професијонални течајеви, као институције изваншколског професијоналног образовања, деле се на: а)течајеве нормалног типа, и 6) течајеве посебног одређења. У течајеве нормалног типа спадају; течајеви за претходну квалификацију, течајеви за ликвидацију техничке неписмености и за повишење квалификација, течајеви за припрему радника на подручју организације производње и за професијоналне савезе, и течајеви за припрему старијег административног персонала. Међу течајеве посебног одређења долазе: течајеви специјалне детерминације, и циклички (епизодични) течајеви. Дне 1. априла 1923, радило је 448 течајева са 26.360 ученика,

В) Политичко-просветни рад.

Основне врсте политичко-просветног рада (изваншколске просвете) јесу; 1) ликвидација аналфабетизма; 2) школе за

172