Nova Evropa

koje vladaju u društvu, i ona ima isto tako najživlju želju da se ličnost razvije, »U tim momentima mi smo najintenzivnije svesni svoje ličnosti i u isto vreme osećamo kako fonemo u simpatiji i jedinstva sa svim što živi«, Nikad čovek, odista, nije ambicijozniji nego kad mu je petnajst godina, a isto tako nikad življe ne oseća nepravdu društva, Ima, pored njema individualizma i njena socijalizma, i jedno treće osećanje Које karakteriše Elen Kej: to je njen skandinavizam, Švedska, Norveška, i Danska, — to su tri zemlje u kojima stanuje jedan isti narod, koje govore sličnim jezikom, koje imaju sličnu istoriju, a koje ipak nisu jedno. U Skandinaviji je krajem prošlog veka postojalo norveško pitanje, jer je Napoleon Norvešku bio bacio u ruke snažnijoj Švedskoj; Švedska, starija, veća, slavnija, bogatija, držala je u svojim rukama malu Norvešku koja nije htela da se pokori, Ејеп Кеј, и svojoj prevelikoj ljubavi prema Skandinaviji, iako je volela Švedsku, smatrala je da treba da bude nesamo dobra Švedjanka nego i dobra Skandinavka, U svome prijateljstvu sa velikim norveškim piscem Bjernsonom, ona je osetila kako treba ceniti važnost norveškog pitanja, U svome radu sa ocem, koji je bio Skandinavac (kao što se danas u našoj zemlji kaže Jugosloven), ona je naučila da razlikuje švedski patrijotizam od skandinavskog patrijotizma, 1873, još dok je bila vrlo mlada, poRkušava ona da razmišlja o tom teškom nacijonalnom pitanju, i ta razmišljanja mogu biti vrlo interesantna za nas, jer se pitanja kod nas postavljaju u prilično sličnim oblicima, Ona je Švedjanka, i govori kao Švedjanka, pa kaže: »Svesno sigurni da smo veći, stariji, i slavniji narod (od Norvežana), mi smo nesposobni da osetimo plemenitu simpatiju za Norvešku sada kad ona hoće da podje svojim putem, da ogleda svoju snagti pre nego što bi se savršeno stopila sa nama, kako bismo mi želeli«, Ove dve zemlje su kao dva brata, od kojih jedan hoće da tutoriše drugoga, jer oseća da je jači i stariji, a drugi to ne dopušta, I sad se zakonima hoće da postigne spajanje, »zakonima koji nisu izraz slobodnog pristanka, a kad su takvi oni postaju odvratne uze, i ne može doći do prave sloge koja treba da bude izraz ljubavi medju narodima«, Zato pustimo da žive odvojeno, i da svaki voli sebe, A. doći će dan kada će oba naroda pružiti ruke jedan drugome da stvore nerazdvojno jedinstvo sa legalnom vezom, »I ako to stanje ne dodje onako brzo "kako bismo mi Švedjani želeli, ako dodje do toga da budemo tri republike na severu, — kao što želi Bjernson, — neka bude tako, Ne mari ništa, samo ako su nam srca zajedno,« Nije sebe osudjivala da mije dovoljno patrijot zato što nije htela da se Norveška stopi silom sa Švedskom, Pokazalo se da je taj način spor, neefikasan, jer danas postoje i kraljevina Švedska i kra-

·

ljevina Norveška, Ali je ona imala uverenje da nosi u sebi

340