Nova Evropa

мора се признати, да је ова мобилизација, па затим повлачење двора, владе, резерве злата, и архива, било само акт сигурности, који се није могао никако одгодити за више од један до два сата,

Најзначајнија од свега била је импресија што ју је српска Hora извела на Немачку Владу, Вилхелм П, који се од злочина. наовамо изражавао о Србији стално најоштрије и најнеобузданијим речима, написао је тада на свој примерак српског одговора следећи коментар; „Бриљантна игра за раздобље он 48 сата, више него што се могло очекивати, Велики морални "успех за Беч, али је њиме сваки разлог за рат уклоњен, и Гисл је могао мирне душе остатиу Београду. После овакова шта ја никад не бих наређивао мобилиsamnjy,“ {,Deutsche РПоКкштепге" П, Бр, 221, стр, 264.) И онда је написао опширно писмо са упутствима канцелару, почињући с „уверењем да су углавном испуњене жеље Двојне Монархије", и да се „неке ограде ,,.. могу, према моме суду, да уклоне преговорима. Али капитулација је објављена игбл е огђа, теотпада сваки разлог за ратовање", Но како су Срби „оријенталци, изато лажљивци, превртљивци, и мајстори у одуговлачењу"“, и будући да је „аустријска војска већ три пута била узалуд мобилизована", па је потребно „неко спољашње задовољење части", зато ће требати, „да би се сва та лепа обећања испунила и обистинила“, да се „употреби извесна donce violence“, и да се заграби каково солидно јамство („Раизфрфапа") за извршење, Стога он предлаже „привремену окупацију једног дела Србије, баш онако како смо ми наше трупе држали у Француској, године 1871, док нам нису исплаћене милијарде". „На тој основици", он додаје, „ја сам приправан да посредујем за мир за Аустрију“, Да ни Бетман-Холвег у први час вије био мање импресијониран него његов господар, доказује поверљиво упутство које је послао Чиршкому 27. јула, а у којима излаже ситуацију Немачке као „врло тешку, будући да је Србија отишла веома далеко“ („Пешвеће Dokumente” 1, 5p. 277).

Али Царева мирољубивост није потрајала дуго, а главни ниљ његових саветодаваца био је, како изглела, у то доба, да на. врат на нос изазову акпију. 25. јула извештава гроф Сеђењи (баббуепу), да Министарство Иностраних Дела у Берлину сматра да. ће одбијање Ноте од стране Србије бити поуздано пропраћено непосредним навештањем рата од стране АустроУгарске, „комбиновано ратним операцијама“. „Берлин“, додаје он, „гледа у сваком одгађању операција велику погибао посредовања од стране других Сила", и „хитно нас опомиње да одмах отпочнемо с акцијом, те да свет ставимо пред готов чин“, Ово је гледиште и Сеђењи потпуно усвајао, а у Бечу га је Чиршки „топло подупирао" код Берхтолда,

475