Nova Evropa

Ромен Ролан (Кота1л ВоПапд),

У Француској књижевности, појава Ромена Ролана значи једно интересантно пробијање фронта. Когод зна колико је француска књижевност јединствена, изграђена на једном, на хеленско-латинском интелектуалистичком, темељу, диригована погтикама и реторикама, разумеће симболички значај догаБаја из године 1887. У мансарди Ecole Normale Supćrieure живео је и радио те године младић ватрене душе, жедан акдије и високих подвига, и израђивао је, студирајући херојске висове уметности и књижевности, своју европску савест, Музикалан од детињства (мати га учила клавиру), он је рано ушао у парство тонова које једва познаје нацијоналне разлике, „Било је код нас старих свезака са немачком музиком, Немцпи7 Зар сам ја знао шта та реч значи7 У мом завичају, чини ми се, никад нису видели човека из те земље,.. Отворио сам старе свеске, срицао их на клавиру, и те танке жилице воде, ти поточићи музике који ми оросише срце, упише се у мене и некако их нестаде као кишнице коју је упила добра земља. Блаженство у љубави, страдање, жеље, снови Моцарта и Бетовена, ви сте ми прешли у крв и у тело, ви сте моји и ја ваш. ,, Колико сте ми добра учинили! Када сам још дететом био болестан, и бојао се да ћу умрети, на мом јастуку би се пробудила понека мелодија Моцарта, као драгана... Доцније, у кризама сумње и с“рушавања, Бетовенова је мелодија (још је се добро сећам) пробудила у мени нове искре вечнога живота ,.. У сваком тренутку, кадгод бих осетио сухоту духа и срца, мој клавир је у близини и ја се купам у музици,"

Несамо хероји музике, него и хероји књижевности су оду“ шевљавали младога Ромена Ролана, — Шекспир и Спиноца; а већ код студента се десила | туачоп зсуће — распламтела се у њему љубав према Толстоју, коју ће неговати целога свог живота, Несамо у њему, него и у најбољих му другова студената (Раш! СЈааде], Зиатев, Сћапез Ребиу): „Љубав према Толстоју је измиривала све наше противречности. Бесумње, сваки га је волео из других разлога, јер је сваки налазио у њему себе сама; али је он за све нас значио отворена врата у универзум, значио благовест живота," И тад, кад је велики учитељ одбацио музику као заводницу, одбацио Бетовена и Шјекспира, младић у мансарди улице Улм осетио је неиздржив немир савести, иучинио луд један корак који, вероватно, никоме није поверио. Без наде да ће добити одговор, он испо_веда у једном писму Толстоју бол своје савести, и шаље своју исповест у бескрајну руску равницу. И једно вече, кад се вратио у своју мансарду, он затече на столу мали пакетић; блага вест из Русије! У писму од 38 страница, у читавој расправи, велики руски директор савести одговара париском