Nova Evropa

студенту: „Сћег Фегте, — Примио сам Ваше писмо, и оно ме је дирнуло у срце, тако да сам га са сузама прочитао..." учитељ објашњава ученику своје становиште, које ће овај сачувати дубоко у души, и учи га да је претпоставка за књижевнички позив, не љубав према уметности, него љубав према човечанству; само радник испуњен овом љубављу, готов да јој и жртве принесе, само да би својом уметношћу спајао људске душе у љубави, може се надати да ће далеко дотерати,

Овај догађај је до краја отуђио Ромена Ролана традицијама у којима се гуши француска књижевност. егов поглед неће бити затворен бедемима Париза, из целе Европе он ће да ослушкује гласове дубоких покрета народних, све оне гласове који пропагују храброст у борби, веру у живот. „Тоше езЕ еп, аш ехабе Ја ме", — „све је добро, штогод појачава, " подиже живот“. Вероватно, више него разлози учитеља из Јасне Пољане, на њега је утицала ненадана доброта великога писца коју је показао кад није остао глух на вапај непознатог младића у Паризу, кад није жалио труда да окрепи и утеши једну савест у кризи, Та ће доброта Толстоја пасти на добру њиву; као што лепо каже Стефан Цвајг): „Сат који је Толстој жртвовао непознатоме младићу, васкрсао је у тисућама писама која је Ролан, кроз читав свој живот апостолисања, писао непознатима који су искали помоћи, да би што лешше прошли кроз живот",

Из Есоје Могтаје, као бољи њен ученик, послан је млади Ролан да настави своје историјске студије, у Рим, где проведе две године, [По препоруци свога професора, уђе у друштво седамдесетгодишње Малвиде фон Мајзенбург, некадање пријатељице Вагнера, Ничеа, Мацинија, Херцена, и Кошута; са њом у друштву улази у круг Лауре Мингети, где упознаје интелектуалну елиту Рима. И овде, дакле, он живи у атмосфери херојизма, на висинама науке и уметности, на којима је питање нација и њихових разних језика равнодушно,

При повратку из Рима, са старицом, походи Вагнеров гроб, слуша у Бајрајту „Парсифала", а онда се враћа у Париз. Са собом носи тезу о историји опере у Европи пре Лилија и Скарлатија, и носи прво познанство са три европска народа: са Французима, Италијанима, и Немцима. Теза му прибави место професора музичке историје у Есоје Могтаје; од 1903 године, он заузима то место на Сорбони. Сад ће се и оженити са ћерком професора у СоЏебе де. Егапсе, Мишел Бреала, у чијој ће кући познати светила Сорбоне, — али породичну срећу неће познати,

Тридесеттодишњи Ромен Ролан није се одао безбризи и мирноме раду у школи, Као и његов учитељ у Јасној Пољани,

*) Stefan Zweig, „Romain Rolland, der Mann und das Werk", Frankfurt a/M. 1921.