Nova Evropa

штање Думе, док преговоре, које је истодобно водио са кадетима и бивши шеф полиције, злогласни Трепов, Извољски држи пуком провокацијом. То је страшна осуда режима, кад се признаје да је нека врста „мандатора круне" био провокатор! Један од стубова истог режима био је државни секретар Горемикин, који и према тврдњама Извољског није ни мало одговарао своме месту, Чисто невероватно чини се казивање нашег аутора о седницама Царске Владе за време Прве Думе, под председништвом Горемикина, толико бедно изгледа ова влада,.,

Можда понајзанимљивија личност у руском бирократском царству био је државни контролор (члан Владе, који је у Русији замењивао целокупну Главну Контролу) Шванебах, „истински руски“ и православни Немац, кога је несамо Горе| микин него чак и Столипин трпео у влади. Овај господин, _ након сваке седнице, одлазио је К, и. К, амбасадору на рускоме двору, и достављао му из прве руке све важније одлуке Царске Владе, тако да су на Балплацу били веома добро обавештени о руским државним тајнама и намерама!...

Извољски можда није ни слутио да ће својом углађеном књигом подићи још једно страшно „Ј'ассиве" противу „старог доброг времена", које је у себи носило у толикој мери клице будућих катастрофа, Али то је удес сваког, и благонаклоног, сведока, ако неће напросто да лаже; сваки ће неизбежно допринети целокупности црне слике, јер ако коза лаже — не лаже рог, или, како би та пословица гласила на руском; шило се не даје скрити у џаку.

IV. Pop-Gapon: „Istorija moga života“.

Ova mala knjižica, koju je izdala pre kratkog vremena jedna ruska berlinska knjižara, spada u red veoma važnih dokumenata moderne ruske istorije, pa i čovečanskih dokumenata порбће,)

Sin običnog ali pismenog mužika РоШаузке Сиђеттије, Gjorgje Gapon, nakon svršetka pučke škole i običnog života seoskog dečka-čobančela, prvo je upućeni u nižu duhovnu školu, a onda u bogosloviju, »Pop — to je zlatan snop«, — ta poslovica, kaže Gapon, odlučila je njegovu sudbinu, »Drugi jak razlog zato da me upute u bogosloviju, bilo je ubedjenje mojih domaćih, da ću kao pop nesamo lako ući u гај, пебо да би опато moći odvesti pravim putem i sve moje prisne«, Ipak, svršivši kurs bogoslovije, Gapon je prvo mislio na karijeru lečnika; ali

3 Г. Гапон, »Историл мови жизни«. Вегћп, 1925 (аг. 148), Кпјра je pisana negde oko sredine 1905. Nisam mogao da tačno utvrdim kada je prvi put izdana, i da li je uopšte ranije izdavana,

183