Nova Evropa

Zvanična Crkva pokušavala је uzalud da ubedi radnike o ispravnosti postojećeg društvenog stanja, Znatna ličnost u toj Crkvi bio je tada kronštatski prota, glasoviti Jovah Sefgijev, O tome dvorskom miljeniku priča Gapon ovako: »Naročito je izazivalo čudjenje njegova ravnodušnost prema svim predlozima, da se zavedu neke radikalnije mere za poboljšanje životnih prilika paćenikša 1 чтошаћа, — оп je bio u prisnim odnosima sa svima neprijateljima i ugnjetačima naroda, Njega je redovno pratila po jedna od njegovih 12 stalnih pratilic4, običena u dugačku belu odoru, čije je držanje više naličilo na: neku glumu nego na verski zanos, Tih 12 gospodja — koje su bile većinom žene, odnosno neudate ćerke, bogatih trgovaca imale su na njega veoma loš uticaj: svaka od njih dežurala je pri njemu po nedelju dana, za koje je vreme upravljala životom о, Јоуапа, зјагајив! зе да on bude pozivan u bogate kuće, gde su mu skupo plaćali za njegove molitve,.,« U suprotnosti ovim

»kneževima Crkve«, Gapon je postao sveštenik ilačenih i ubogih,

Ali je njegova ambicija išla i dalje: on nije samo težio da bude pastirom duša, nego i politički vodj, U tom pravcu Gapon dolazi u vezu sa glasovitim tvorcem takozvanog »policaj-socijalizma« u Rusiji, važnim činovnikom »Ohrane«, Zubatovim, On sam tvrdi doduše, da nije saradjivao sa Zubatovim, čak da je mrzeo »zubatovštinu«, svrha koje je bila da na svaki način svrati radnike u vladin kolosek, nezazirući ni od provokacija, te izazivanja štrajkova; ali drugi iskazi ne slažu se u svemu sa ovim, te nas ostavljaju u sumnji, budući da je Gapon u svakom slučaju stalno posećivao Žubatova, pa je, po vlastitom prizna= nju, primao | novaca od ovoga, i uopšte od »Ohrane«, i toi lično za sebe (оп kaže za »književni« honorar) i za svoje poznate organizacije, mnogobrojna odeljenja »Društva ruskih industrijskih radnika grada Petrograda«, koje se Društvo, uz pripomoć vlasti, brzo razvilo, U tome Društvu našao je Gapon najzad ogromno polje rada i obilatu hranu za svoje častoljublje, Društvo je uzelo znatnog učešća u velikome štrajku pefrogradskih radnika {decembra 1904 i januara 1905), Кој зе хаvršio »Krvavom Nedeljom« (9,/22, januara). Gapon je izmislio onu kolosalmnu procesiju radnika ka Zimslkoj Palači, u kojoj je trebalo na stotine tisuća ljudi, žena, i dece, svečano obučenih, sa ikonama i crkvenim zastavama i Carevim slikama, da krenu i predadu Caru molbu za mir sa Japanom, i za saziv Narodne Skupštine, i poboljšanje stanja radnog naroda, Ludo je bilo, naravno, misliti da je ova osnova ostvarljiva, pa i sam Gapon priznaje da »nije bilo nikakva plana«, Revolucijonarima je on bio poručio, da ponesu sakrivene crvene zastave, te čim on dA znak crvenom maramicom ida Car nije primio delegate {u pro-

185