Nova Evropa

fivnom slučaju, on bi izvadio i mahao belom maramicom), neka ih podignu visoko i rade šta hoće, U noć 9, januara, on se dao slikati sa vodjama pokrefa, uz svetlost magnezija, priredjujući jezovite i patetičke prizore, i držeći divlje govore pred gomilom, u kojoj su mnogi gubili svest od uzbudjenja, | od vrućine... Medjutim je Car seo u zatvorena Која 1 — sa veoma slabom pratnjom — nečuvenom brzinom odvezao se na kolodvor napuštajući Petrograd, iza čega je mastala »Krvava Nedelja«, Udes Rusije i Dinastije bio je zapečaćen, iNa tisuće mirnih manifestanata zaklano je, o čemu Gapon priča veoma drastično i snažno, Čudnovato je jedino, da on nikako nije krivio i sebe, nego samo vlastodršce! ,,,

Тада зи пјеба radnici obrijali i ošišali, da ga ne bi prepo= znala policija, a kose njegove razdelili su medju sobom pristaše, kao meki amanet, Gapon je »prokleo« Cara i vojsku koja je pucala, »oslobodio« je vojnike od zakletve date Caru, i pobegao је и inozemstvo, Tome. su posvećene poslednje strane njegovih uspomena, koje se čitaju kao kakav detektivski roman, Pri kraju, Gapon proriče režimu skori pad, Caru smrt Čarlsa 1 ili Luja XVI, a onim njegovim rodjacima koji ne poginu — izgnanstvo, Proročanstvo se ul celosti ispunilo, samo što je i Gapom, na nekih deset godina pre Cara, poginuo, osumnjičen od revolucijonara radi provokacija, Nije se ispunio detalj Gaponova proročanstva: Car nije doživeo paradni i tragični sud pred Konventom li kakvim višim sudištem engleskog tipa; on je poginuo mnogo jednostavnije, i na mnogo užasniji način,

М. „Од кметске зависности сељака до бољшевика“. (Успомене барона Н. Врангела.)

Успомене барона Врангела, оца гласовитог генерала, — то је историја једног живота кроз три четвртине века (1847—1918), сјајно испричана у вези са великим догађајима овог нарочито важног раздобља руске историје, Аутор је велепоседник и велеиндустријалац, члан одличног руског вишег племства (фамилија Врангела — шведска по пореклу — већ је одавно постала православна и руска), човек развијене и разноврсне културе и европског образовања (у младим годинама учио је „Колеж“ у Женеви и свеучилишне науке у Берлину, где је 1867 постао доктором филозофије), Крајем године 1918, барон Брангел је побегао из Петрограда, па је у Финској написао књигу својих успомена која је прво угледала света у финском преводу, а касније њен руски оригинал штампала је у Берлину књижара „Слово"/)

») Баронђ Н. Врангел. Воспоминанја (отђ крблостного права, до. болљшевиковљ) (267 страна), 1924. |

186