Nova Evropa
граду, са којег је положаја смењен након пада Стамбулијског. После уморства Стамбулијског и Даскалова постао је Тодоров вођом бугарских земљорадника ван домовине, те живи сада у Београду. Дошавши на позив Совјетске Владе, године 1924, у Русију, имао је прилике да, познајући од пре одлично Русију, проучи њено садашње стање, уколико је то било могућно у току једног краћег боравка у Москви. Преглед својих импресија из Русије написао је на француском језику и издао, са предговором Емила Вандервелда, познатог вође белгијанске социјалне демокрације и садашњет белгијског Министра Спољних Послова, у Брислу).
У предговору, Вандервелде износи све тешкоће с којима се сусреће онај ко хоће да да непристрасну слику стања Совјетске Русије, Питање је, каже, и сувише комплексно, и сувише актуелно, и сувише важно, и колико су фактора и људи битно заинтересовани у њему !,.. Белгијански министар-социјалиста оправдано држи да су се изјаловили многи покушаји да се прикаже садашње стање Русије; али сматра у исто време да је покушај Г, Тодорова успео, Он истиче нарочито његову апсолутну објективност, његову ревност, и његов мајсторски дар запажања, и спрему за овај посао (познавање језика, људи, и прилика), а не мање слободу којом се Г. Тодоров обилно користио, те независност његова положаја и суда. Потврђујући и ми од своје стране, углавном, ову оцену вође Друге Интернацијонале, прелазимо на приказ самих „импресија“ бугарског писца и државника,
UT, Тодоров почиње кратким прегледом својих првих утисака у пролазу брзим возом преко Лимитрофа : воз не иде баш превеликом брзином: путници се шале, да би саобраћајне власти младих лимитрофних република на овај начин да увере оне који пролазе кроз њихову земљу да су доиставвелике,.. Свуда се на путу чује руски језик, На колодвору у Вевболову (сад граничној станици између Литванске и Немачке, екад између Руске и Немачке Царевинеј, у чекаоници, „безбојни лик последњег Романова замењен је ликом некакова малограђанина, за којега веле да је председник Литванске Републике, али његово име нисам имао среће да сазнам, јер га нико не познаје ..." На путу, неки Литванац прича Г. Тодорову о тешкој кризи у којој се налази његова земља. У томе стиже воз већ на границу Совјетске Уније, На граничном стубу стоји натпис; „Поздрав западним пролетерима!" У царинарници, највише пажње чиновника привлачи све што је штампано, и све се то одузима ,,. Полицијски комесар, уосталом, веома је предусретљив према страном новинару, али сматра својом дужношћу
"J)J Kosta Todorofl,ancien ministre plćnipotentiaire, ancien dćićguć buigare a la S, D. N.: „Impressions de Russie", Bruxelles. Maison Nationale d' ćdition 1' Eglantine, 1925. (str, IX— 45,)
_ 377