Nova Evropa

твог Олимпа цара права. Дан рођења пој Његова, скачи у вис, торжествуји...

“

Затим опева дела славна свога јунака, „прапотомка Романова“, па наставља:

„То све ради Цар Славјанах но, противни, Њему к ногам! Више сваког ти се радуј,

о велико племе руско,

које римским крачеш краком под управом Николаја; ...“

и свршава стиховима;

„А ми, што смо браћа твоја у планине црногорске,

те љубимо глас свободе,

у наша ће проста срца

бит паметник подигнути заштитнику наших правах, Николају Великоме,

и за вазда у њих стојат чист и пламтећ искреношћу како зраке сјајног сунца

у чистоме брилијанту.“

Његош поздравља и руске градове, руске реке, свеједнако у супераливу: „Шево рјеко, огледало људства, славом ти си извор огласила виш' но Дунај, Нил и Ефрат древни... Горди Париз и Стамбол надмени судбу су ти у руке давали..."

Москва, коју Владика није имао прилике да посети, разуме се да га је особито загрејавала:

“

„Ти си срце славенског племена,.,

Француска, која је Москву напала, приказује се — у песми „Орао и кокот“ — као „кокот“ (алузија на галског кокота);

„(Москва) рашћера кокоту пилиће, које грудма орлад не побише, оне живе у плјен ухватише...

Много касније (1846), у једном писму „Царском Друштву Историје и Старина Руских“ у Москви, Његош је опет с одушевљењем клицао: „Москва, мајка Царева, почетак величине славенске — непобедима стена, о коју се скрхала вели-

“

468