Nova Evropa

чина европског народа. То је јединствени збор на свијету, а којем море празновати душе црногорске и откривати своју чистосрдачност! Пажња Москве неосењена је за владаоца шаке оног народа који је осуђен судбином на искушења, на жртву за православије и за чест имена народа, којег су четири стотине година гњавиле и изтребљавале иноплемене државе, а који је своје биће сачува, само са вјером и чешћу имена, и који је доживео блажену епоху у којој га се сетише Цар и мајка славенске величине,"

У „Пустињаку Цетињском“ има и занимљива ода царевићу Александру (будућем Александру П), коме владика Раде жели:

и. · · Расти брже, Александре, славенскога рода Сунце!..."

па га позива: „Буди правах славенскијех уздизатељ и штит тврди“, и да донесе Словенима слободу... Њему је Владика хтео да посвети и свој епски спев „Слободијаду“, и случај овог спева доста је.карактеристичан за односе Његоша према Русији. Посвета није уследила, јер је рукопис затражила на преглед руска цензура, да се не би нашло у њему нешто „опасно“ (у дипломатском погледу, а вероватно и у социјалнополитичком)! Тако је „Слободијада" уопште угледала света тек након Његошеве смрти, Овај мали факат — напоредо са толиким другим много значајнијим — враћао је збиљи, из области лирских сањарија, политичког маштања, и пансловенског заноса.

Споменули смо већ, да руска дипломатија у више наврата није чинила по вољи Владици, па је интервенисала несамо у спољашним него и унутрашњим односима Црне Горе, позивајући се ваљда на покровитељство Цара, те на доста издашну новчану помоћ (која је касвије још у два маха знатно повећана). Тако (1837) Владика готово да није био стављени под формалну истрагу, коју је водио у Црној Гори конзул Гагић, а док је она вођена морао је Владика да чами у Пскову и да

чека на дозволу за долазак у Петроград, Изгледа да уошште · овај боравак у Петрограду, који је трајао 24 дана (18. маја до 12, јуна 1837), није био тако угодан као први, па је иу сусрету Његоша са царем Николом било неколико доста непријатних за Владику тренутака, Разуме се да се то не види јасно из службеног опроштаја Владике са Царем; „Господару најмилостивији! Дозволте, великодушни Владару и милосрдни покровитељу наш, да пред одласком мојим изјавим и име Црногорског Народа најживљу захвалност нашу за сва благодјејанија која се на нас изливају. Ми осећамо сву њихову важност, Само Бог ће вратити православној Русији за оно што не оставља јединоверног и јединокрвног њој народа. Нама

469