Nova Evropa

Ako pogledamo oko sebe mi ćemo naći vrlo često i ovu kombinaciju: osrednji talenti, naročito intelektualni, pomnoženi neverovatnom energijom, zakrčili su prosto ulicu, To znači, da veličina produkta, zaviseći od oba faktora, može pretežno da zavisi i od mehaničkog faktora, Ne treba zato gledati samo na produkt kao takav, nego na delovanje faktora, U doba društvene slabosti i nemoći korekture na pojedincu, ide dešavanje zakonima koji su i zamršeni i nepoznati, usled čega паstaju iznenadjenja, Glavna dilema za regulativ u kojoj se nalazi čovek koji ka nečemu teži jeste ovo: ili harmoničan razvoj, osnaženje i delatnost sva tri talenta — i fizičkog, i intelektualnog, i moralnog —, naročito moralnog, ili nešto drugo; a tc drugo je: neobazirati se dovoljno podjednako na sva tri talenta, na celinu, nego učiniti razvoj i put nastran, i poći u pravcu slučaja, nejasnoće i neodredjenosti, a za cilj istaći uspeh,

Da li je ambicija, ili energija, štelna i patološka — pa ma kako dobru nameru imala —, mi to imamo da ocenjujemo više i odlučnije sa gledišta koristi i uspeha opšteg, nego sa gledišta pojedinca, Ono što nama danas naprimer u javnome životu ioЕко smeta, to su baš te razdražene razularene ambicije i enerdije osrednjih pojedinaca koji su se poredjali u prvi red, Sreća je u tome, što je taj fenomen prolazan i prelazan, i što još stalno preostaje funkcija budućnosti, da se sa distancije objektivno, bolje, i naprednije odrede i izraze sve vrednosti,

Primera ima, za ovo što kažemo, na pretek, Nema upravo struke ni grane našeg javnog i kulturmog života ma kojoj nije zasela cela gomila ovakih primera, Sve su to »veliki ljudi«, »prvi ljudi«, »vidjeni i ugledni kulturni i nacijonalni radnici«, U stvari, to su nastrani putevi, težnja za uspehom, i falenti i netalenti, kontraidealni tipovi, u većini slučajeva, Takav mučan i težak trenutak raspoloženja i uverenja dovodi u javnost brigu, kuda da se spusti kotva spasenja kulturnog broda mašeg za vreme bure i nepogode? I kogod зе ићуан za kose i zapita: koliko smo mi danas uopšte'jedan neprekinuti nastavak apsolutne linije progresa ljudskog, a koliko smo neizbežni rezultat bolesnog i žalosnog vremena, u kome moramo da Živimo, svakog tog muči pravi instinkt i ljubav prema čoveku,

Večit je i sudbonosan problem pojedinca i društva, I pojedinac, i društvo, dva su integralna oblika života, Niti se može razdeliti jedno od drugog, Selekcija produkuje masu približno jednakih i sličnih ljudi, i to je njen glavni posao, Sa toga stanovišta uliče genijalnost kao bezakonje, Izuzevši taj izuzetak — Hoji je važan radi drugog nečeg —, preostaje sve ostalo društvo, gde je pojedinac i celina jedno i jedinstveno biće, Iz te zajednice i nerazdeljivosti pojedinca i celime proizilazi idealam tip čoveka; i to može da bude jedino alo postoji harmonični

449