Nova Evropa

razvoj, osnaženje i delatnost sva iri talenta, i fizičkog, i intelektualnog, i moralnog, naročito moralnog, Produlkti, na čiju veličinu ima odlučan upliv razularena i besna ambicija i enmerija, produkti na čiju kakvoću deluje slučaj pojačanog pojedinačnog talenta, — bili oni literarni i umetnički ili kriminaln:, — imaju jedino vrednost anonimnog bilojoško-socijalnog eksperimenta, koji mora da se zbiva pre novog preokreta na bolje · na više, | A evo zašto je važan izuzetak genijalnosti, Obožavanje, divljenje, kult genija, jeste jedan duševni fenomen koji u svakom čoveku postoji, Integralni sastavni deo duše svakog čoveka je priznavanje genijalnosti, i potreba izražavanja 10ба priznavanja, Što je čovek čisfiji, mirniji, prirodniji, i bolji, jača mu je potreba za priznavanjem, za saznavanjem, čak za traženjem genijalnosti, kojoj će da se divi, koju će da obožava, u koju će da veruje, Jer izmedju verovanja u boga i izmedju verovanja u denija je samo jedan tihi i neprekinuti prelaz!.. A ako su »veliki ljudi« ujedno i dobri ljudi, mi ćemo se i njima rado pokloniti, ~ 5 |

Петар Велики.

(Поводом двестогодишњице његове смрти.)

__ Пред две стотине година (10. фебруара 1725) умро је Петар |, Велики, „Отац домовине“ и први император сверуски, како службеним језиком говори историја, и умро је велики реформатор руске државе, како говори, и треба да говори, сваки Рус који воли своју домовину.

Петар је умро рано, недочекавши старости, — у својој педесетитрећој години. Дуго је побољевао, али се, крај прирођене своје необичне енергије и подузетности, није умео чувати; већ болестан ишао је (октобра 1724) на преглед канала Ладоге, који се тада градио, и враћајући се воденим путем десило се да је на ушћу ШЊеве стојећи до појаса у води морао да спасава од дављења накрцан чамац с војницима, те му се болест погоршала. Али је Цар наставио с радом, док му (пред крај јануара 1725) није било већ тако зло да је наредио да у суседној соби до његове импровизују цркву, где се 22, јануара исповедио и примио причест умирућих, Болови су били тако велики и силни, да је тај гигант од снаге и издржљивости викао и стењао од мука, а кад су попустили, то је био знак да снага све више оставља Цара. Осмога се у црквама почело молити за здравље Царево, деветога је Цар затражио перо и хартије, и почео је писати; али перо му испаде

450