Nova Evropa

батапје, Које је donela godina 1905, зато je još рогелcovalo intenzivnost bola, dočaravajući mu pred oči viziju, kako u tamnim maglama zvone kobna zvona nagoveštenjima Која. lede srca onima što prekoračuju vrata danteovskog pakla, Tu svoju viziju iskazao je i opisao Žeromski u svom velikom romanu »Povesti greha« {1908), koji je imao ciljem, da iz blata greha rodi čežnju za višim nastojanjem i blagorodnijim nagonima; ali koji je kod mnogih čitalaca naišao na odličan prijem iz sasvim suprotnih pobuda, bilo da su u njemu mislili da na= laze opravdanje svojih vlastitih slabosti i mana, bilo da je om u njima potakao još više erotičku prirodu, Tako je ponikao nesklad izmedju pravog značenja te pesimističke vizije u duši pesnika i utiska koji je ona vršila na dušu savremenog čitaoca.

U svojim kasnijim delima {»Lepota života«, »Verna тека«) угао зе Žeromski starim oblicima svojih Hrskih pripovedaka iz godine 1863, sa tendencijom da leči rane prošlosti i da utiče na podizanje poljskog savremenog života, Od godine 1913 do 1918 napisao je veliku trilogiju {u 3 sveske) »Rat sa sotonom«, koja je po svojoj konstrukciji karakteristična za ceo njegov rad. Ona je zapravo epilog tome radu, sinteza njegovih misli i doživljaja, Na teren rata sa sotonom — centralni problem Žeromskog — izaslana su sva lica koja su ga dotle interesovala. i akcije junaka obuhvataju sintetički sva ranija područja, To je ujedno delo s kojim ovaj veliki pisac predraine Poljske prelazi u novu epohu, koja postavlja sasvim nove probleme, prema kojima su se sada imali opredeliti duhovni vodji naroda.

Sa. svršenim Ratom, i sa postankom poljske države, islkrsavaju važna pitanja za sam opstanak države, Žeromski se паlazi na njemu dobro poznatu terenu, koji je on — u njegovim osnovama — već mnogo puta preoravao svojim mislima i SvVOjim delima, Kao najkrupnije pitanje u razvitku dogadjaja postavlja se, odmah na početku ovoga doba, pitanje boljševizma, 1 Žeromski ulazi neposredno u suštinu stvari, u duhu svojih demokratskih radikalnih uverenja, Revolucija za njega. nije tek spoljna opasnost, agitacijoni materijal koji se daje suzbiti bajonetima ili represalijama, nego je to za Poljsku njen unutrašnji, politički, društveni, i duhovni glavni problem, Boljševizam je požar koji plane tamo gde je sabrano mnogo eksploziva, gde sam narod, duh naroda, nije dovoljno snažam da rešava svoje probleme i da se tako suproistavi duhovnoj imtervenciji neprijatelja, Oružje protivu boljševizma, to su: snaga duha i radikalne socijalne reforme, — obnova iz osnova, A medju reformama najpreča je i najvažnija agrarna re form a, jer je njen zadatak da podigne duhovno i maferijalno milijone ljudi koje obradjivanje tla čini dostojnim članovima ljudske zajednice, ;

512