Nova Evropa

што му недостаје за живот. Диференција је веома велика. Да ми се не рекне да говорим напамет, навешћу свој примјер: кад сам, 1897, постављен за суплента, имао сам мјесечно 8'3 наполеона адјутума, а тад се нијесам још ни рачунао у чиновнике ; кад сам, послије ослобођења, постао шеф Одјељења за Просвјету и Вјере у влади за Босну и Херцеговину, имао сам 9 наполеона мјесечно, и то пошто сам преведен на динарску плату, — тад сам био највиши просвјетни чиновник у Босни и Херцеговини. Ово девет наполеона било је мање него оних 8'3, ако се узме у обзир да су међутим све намирнице већма поскупиле него злато; осим тога, као супленат имао сам само да издржавам себе, а ово су ми биле принадлежности и за жену и петеро дјеце. Сада је боље, — боље је у толикој мјери да ено већ Г. Министар Финансија наговјешћује да треба чиновницима за 209/0 снизити принадлежности; то „боље“ износи данас код мене 259/, или тачно једну четвртину онога што је под Аустријом примао чиновник истога ранга и положаја, Исти одношај вриједи и за зараду оних интелектуалаца који нијесу у државној служби. Вјерујем, да нас је Аустрија више мрзила као противнике државе, него што нас данас властодршци мрзе као противнике режима; али и знам, да су нам због тога онда мање чињене препреке у заради него што се данас чине из партизанских разлога. Ако се придода томе, да смо сви који смо се „онако славно борили“ под Аустријом цијело вријеме Рата били у таоштву, интернацији, затвору, и војсци, и да за све то вријеме нијесмо могли ништа зарадити, него смо се још и задуживали, онда се јасно види да Г. Стојановић нема право кад мисли да под Аустријом нијесмо боље материјално стајали и да нам није било лакше водити борбу.

Али ово није ни главна а камо ли једина разлика у могућности за борбу. Борба под Аустријом била је проста; требало је у масама истаћи нацијоналне идеале и повести их у борбу за слободу. Мако су необразоване, масе су у том погледу биле свјесне: борба се водила против Швабе, друге вјере и нације, За све то лако су се могле заталасати и сеоске масе и чаршије ; а могло се скупити и штогод новаца за борбу. Ко није смио јавно, давао је тајно. Међутим, режими против којих смо се имали борити иза ослобођења дошли су из Београда, од људи исте вјере и нације, —- носиоци су им били Србијанци. И, ако се још узме у обзир да су агитатори тих режима дошли и у посљедње село, просули милијоне да добију гласове, и још прогласили издајицама Српства ко не пристане уз режим, онда се може мислити како нам је међу аналфабетским масама било тешко водити борбу. Па и запреке за политички рад биле су мање под Аустријом, Најгоре што ми се догодило у агитацији под Аустријом било је, да су ме плаћени кортеши Димовићеве владине странке тукли јајима у

10