Nova Evropa

Бурбона: „Понуда Аустрије за посебан мир"; Мемоаре Александра Рибоа, итд.). — Још горе, док је црногорска војска, у току Рата, била пред Сарајевом, извјесне Велике Силе трговале су на рачун опет даривања Црне Горе Србији, али је Русија "то одбила (види публикацију: „Тајни документи из архива Царске Русије, 1914—1915"),

Што нас међутим, нарочито интересује, то је да је, поред онакова држања званичне Србије — у данима пред заједничким падом — Црна Гора, кад је наступио час пропасти Србије, одузела од своје гладне војске и свог народа и посљедњи залогај да. га подијели са војском и народом Србије који су одступали преко Црне Горе, Тај посљедњи залогај (110,000 ктр. кукуруза, који се затекоше у Ђаковици), уступљен је Србији, и ђенерал Пешић то биљежи (на стр. 20/1). Да није било друге жртве, и та је огромна. Али Црна Гора у то доба води и крваве бојеве сама против онда силна непријатеља — да продужи живот себи и заштити одступницу Србији, Да ли се могло тражити још нешто више 2,..

Послије публикације ђенерала Пешића престаје свака дискусија по овом предмету. Нико позваније и ефикасније није могао све оно признати. Црногорци су били, дакле, остављени; без хљеба, оружја, муниције, да буду храна за аустријске топове, да голим прсима разбијају у Боки-Которској аустријска утврђена, којима се није могла приближити ни флота великих Савезника, да са огољелог Ловћена ваљда камењем супротстају аустријској флоти, која задаваше страх на Јадрану.

оста је рећи, да је општа ратна ситуација била таква, да. велики Савезници само издалека посматраху тај страшни и у историји рата јединствени призор. А послије тога, мјесто да Црна Гора буде величана као жртва опште ситуације, или жртва Савезника, осуше се противу ње најтеже и најстрашније оптужбе и најсрамотније клевете, Посљедице су биле замашне и многоструке, И Беч, пред умирањем, тражио је у њима користи. И док је пропаганда званичне Србије досегла чак до заробљеничких логора, Црна Гора је и прије и послије Рата доиста водила велику нацијоналну политику у духу Његошева Југословенства и Словенства.

Прво и изнад свега, част Црне Горе; потом све остало! „Част рањена жеже храбра прса..." Баш у данима највеће народне несреће и кризе, сви смо видјели, или могли видјети, да је Црна Гора плам који разгони мрак, да је бесмртна и вјечна. На њену образу не смије остати ни мрље ни mere, понајмање од братске руке !

Рим (у изгнанствуј, 1925,

Рт. Перо Шоћ, бивши заступник Предеједника Министарског Савјета, и Министар Спољних Послова Црне Горе.

373