Nova Evropa

цртама: 1) неће бити у земљи велепоседника (јер су Револуција и сељачки покрет углавном и упућени у правцу њихова одстрањења); 2) сељаштво ће бити огромно по своме броју, веома активно, и од великог утицаја (управо меродавно у свим најважнијим питањима); 3) сталеж буржоазије — трговачке, индустријске, и финансијалне, — биваће све већи, док ће напоредо порасти и бројна снага и утицај радничког сталежа.

Организација „Сељачка Русија“ основана је на самом почетку године 1921 у Русији. Средином 1922 створена је њена прва група у иноземству; крајем пак исте године изашла је прва књига њена органа — „Крествинскала Россин". Засада у иностранству има девет њених организованих група, које уједињује Централни Биро у Прагу. Поред споменутог органа, који не излази у одређеним роковима, има наша организација и часопис „Весник Сељачке Русије" („Вестник Крестђинскои Россни“). Погледе наше организације у идеолошком смислу дели са нама група руских политичара у Латвији, која издаје недељни гласник „Нов“ („Новљ“).

Серзије Маслов.

Конгрес руске емиграције у Паризу (априла 1926).

Од ланске јесени, у круговима руске антибољшевичке емиграције претресало се питање о неопходној потреби конгреса целокупне емиграције, са два главна циља: 1) ma ce изради план заједничке акције свију странака и група емиграције за обарање владавине Комунистичке Странке, и да се изабере „орган“ који би ту акцију проводио, и 2) да се претресу извештаји о стању емиграције, па изради план како да се она материјално и морално одржи, а заштита њених интереса повери истом оном „органу“. Одмах с почетка, социјалисте и лево крило републиканаца, и са друге стране „легитимисте“ и присташе „цара“ Кирила, одбили су свако учешће и на Конгресу и у припремној акцији, док је остала емиграција много и напорно, често жучно, дискутовала питање Конгреса (начин избора, програм рада, циљеве потоње акције, ит. д.).

У току од неколико месеца оваке дискусије, велик број умерених група и организација — међу којима се нарочито истиче организовано козаштво, на челу са атаманима јужноруских козачких војсака, — одустало је такођер од учешћа на Конгресу, немајући довољно поверења у крајње десничаре који су — на челу са генералом Красновим, бившим курским послаником у Думи, Марковим [), и сличним и сувише познатим личностима — водили готово прву реч у целој акцији. Тако је дошло до тога да су на изборима, који су обављени широм целога света, на основу општег изборног права свију одраслих

138