Nova Evropa

менту или министарској хартији, цртежи, фотографије, и статистички прегледи, доказују, да је остатак ових држава неспособан и немогућ за живот, а да су њихове покрајине насељене њиховим живљем отете од наследних држава, суђене на пропаст моралну, културну, и економску. Тај офанзиван рад прелази у јуриш нарочито пред гласање у а-зони у Корушкој, Комисије интералираца играју се жмуре, У народ се уносе летци којима се објављује пропаст Југославије, а пропват Немачке Аустрије, Приказују се слике, како српски жандари кундаче народ, како полицијски писар без суда и суђења убија недужне из пиштоља, како властодршци као хијене поткрадају народ, како се чиновницима у министарствима мора турати мито у џепове, како народ гладује и пропада од огромних пореза; а напротив, види се да се у Немачкој Аустрији отварају нове школе, подижу заводи за изнемогле старце и старице, отварају хуманитарне установе, граде жељезнице и путеви, саде узорне шуме и баште, а пореза заправо и нема. Све слободе грађанске, културне, и политичке, пружају се Словенцима ако гласају за Немачку Аустрију, док ће бити прободени ножем српског жандара, ако се прикључе Краљевини С. Х. С, Истодобно искрцавају се вагони доказног материјала у Женеви и Хагу, да је Корушка географски и етнографски једна недељива целина, која припада само Немачкој Аустрији, и т, д, ит, д,

Сличним материјалом служи се Аустрија на странин у погледу Штајерске, а Маџари у погледу Међу- и Прекомурја, па онда за повратак и присаједињење Бачке, Баната, и Барање, Разлика је једино у томе, што су Маџари претенцијознији и дрскији, јер они поврх свега тога траже и целу Хрватску, Славонију, и Далмацију, са „Маџарским морем" („МаџарТенгер-Адриа"), и што они све своје залихе новца, па и Виндишгрецове франке, бацају на коцку. Њихова је пропатанда, иако не успешнија а оно богатија, декоративнија, и опсежнија.

У хелденхолу минхенском видимо бол у срцу Немачке за Алзаслореном, Позеном, Пфалцом, и т. д,; али и за „СидШтајермарк"-ом, тојест за нашом чисто словеначком мариборском облашћу,

Француска пропаганда на овој изложби носи карактер жестоке француске мржње према Немцима и према Немачкој, и првенствено се истичу злочиначка дела Немачке наспрам човечанства уопште, и наспрам Француза понаособ. Француска пропаганда била је у Рату добро организована, и вешто, спровођена. На овој изложби у Минхену материјал

ранцуске пропаганде сабијен је у две велике сале, нглеска пропаганда држи се хладно и трезвено, одговарајући карактеру англо-саксонске расе. Поред снажне

189