Nova Evropa

И 30. маја 1925, Шангај је доживео једно крвопролиће: инострана, поглавито британска полиција, пуцала је у масу кинеских радника и студената који су демонстрирали. Ги исти шангајски радници дигли су 21. марта ове године устанак, и после једнодневне борбе ослободили су Шангај од пљачкашких трупа Чанг-Цунг-Чанга. Регуларне кантонске трупе почеле су да пристижу тек 23. марта, док су се у Шангају виле совјетске заставе. Револуцијонарно радништво владало је Шангајем с помоћу неке врсте локалних совјета. Радничка милиција у Шангају била је изједначена са регуларном кантонском војском. Та чињеница, да су радници под совјетском заставом ослободили Шангај, није безначајна, и може да има огроман утицај на даљи развој и прави карактер Револуције.

Неколико дана после пада Шангаја и у Нанкингу се догодило велико крвопролиће. Амерички и британски бродови бомбардовали су Нанкинг, будући да су тамошњи нереди стали. живота и имовине више странаца. Бомбардовање је коштало знатних људских и материјалних жртава. Ту су амерички бродови први пут осули ватру на једну позицију револуцијонарне Кине. Та чињеница неће остати без својих последица. Познато кинеско нерасположење према Великој Британији може да се сада лако прошири и на Америку. Чанг-Кај-Чек је доиста већ 27. марта изјавио у Шангају, да је учешће америчке ескадре у бомбардовању Нанкинга болно одјекнуло по читавој Кини. Амерички торпеди који су палили Нанкинг пољуљали су из темеља уверење великог броја Кинеза да је Америка искрен пријатељ нацијоналне Кине. Један угледни амерички лист изражава зебњу, да одјек бомбардовања Нанкинга не буде по Америку од веће штете него све жртве странаца у Нанкингу.

Војничке перспективе кантонских трупа још увек су добре. Једини озбиљни противник данас остао је мукденски диктатор, генерал Чанг-Цо-Лин, Генерал Ву-Пеј-Фу, у провинцији Хонау, не представља готово никакву опасност, док је генерал ЧангЦунг-Чанг већ сада прилично затворен у провинцији Шантунг и без чвршћих веза са мукденским трупама. Кантонске трупе надиру према северу и, према последњим вестима, оне су на 600 километара јужно од Пекинга. Десно крило Чанг-ЦоЛинове војске угрожено је и кантонским савезником, генералом Фенг-Ју-Сјенгом, који се из Монголије креће на Пекинг. Осим тога, најачи савезник кантонских трупа је револуцијонарна пропаганда, која разорно делује иза противничког фронта. и у одсудном моменту може учинити илузорним сваки отпор.

Велики је знак питања даље држање заинтересованих Сила. Нарочито држање Велике Британије кад кантонске трупе буду једном продрле у провинцију Чили, где су пласирани

290