Nova Evropa

сваке власти, и размишљао је о томе како да обезбеди народу пуно учешће у државној управи. Велики демократ, он ипак допушта завођење револуцијонарне диктатуре у доба друштвених криза, које он назива ратним перијодама. Он је за социјализам зато што је против капитализма; али његов сопијализам нема готово ничег заједничког са марксизмом: он напада капитализам само с етичке тачке гледишта, а не са гледишта научних истина марксистичке Економије, Наместо неправичне поделе економских добара и друштвеног богатства у капитализму, има да дође једна правичнија расподела добара у социјалистичком друштвеном уређењу. На радничко и сељачко питање није Сун-Јат-Сен обраћао раније довољно пажње; тек пред своју смрт (1925), кад је видео колико револуцијонарне енергије има у радништву и сељаштву, он је проширио свој програм прихвативши Љењинову тезу о радничко-сељачком савезу. То је уједно био и његов политички тестаменат. СунЈат-Сен је свакако једна од највећих фигура нацијонално-револуцијонарних покрета у Азији.

У историји Куо-Мин-Танга, значајан је партијски конгрес од јануара 1924, када је извршена реорганизација Странке; тада је донесен и један минималан политички програм с овим најглавнијим тачкама; 1) уједињење Кине и уништење домаћег милитаризма као подршке сваке економске, социјалне, и политичке реакције; 2) гарантовање основних грађанских и политичких права: слободе збора, говора, штампе, удруживања; 3) укидање свих империјалистичких привилегија; неравноправних уговора, концесија, конзуларне јурисдикције, иностране царинске контроле, и т, д,; 4) анулирање свих дугова које су закључили домаћи милитаристи на штету кинеског народа; и 5) потпомагање радничких и сељачких организација. Као вођ ослободилачке борбе кинеског народа, Куо-Мин-Танг је странка, у чијим се редовима налазе готово све друштвене класе; она има, дакле, хетерогену социјалну структуру. И коликогод су све те класе једнодушне у борби против страног империјализма, толико се разликују у схватању коначног циља Револуције, Отуда постоје у Куо-Мин-Тангу две струје: левица и десница. ( супротностима те две струје чули су се већ пре месецИ-по дана свакојаки гласови, чак и о међусобним оружаним сукобима. Сад се те вести потврђују утолико, што је одиста дошло до сукоба између генерала Чанг-Кај-Чека и радничке милиције у Шангају, Ово је изненадило, поред иноземства, и саме Кинезе, јер је услед тога расцеп у Куо-Мин-Тангу постао могућан, што ће свакако успорити нацијоналну борбу Кине за еманципацију од странаца и страног туторства.

У историји Кинеске Револуције Шангај ће заузети свакако једно од највиднијих места. Шангај је увек први звао на узбуну.

289