Nova Evropa

велики енглески капитали у производњи угља. Исто тако и држање Јапана, јер се револупијонарне трупе све више приближују јапанској интересној сфери. Неко одређеније гледиште не даје се још утврдити, Углавном може се рећи да држање заинтересованих Великих Сила зависи од просуђивања самог карактера Револуције. Гу би се засад могло уочити три разна основна схватања, која ћемо, укратко изложити, 1) Кинеска Револуција је вештачка творевина Москве. То је гледиште крајњих конзервативаца у свету, који у бољшевизму виде јединог виновника за све политичке и економске неприлике после Рата, То гледиште служи уједно као подесна аргументација тамо где треба прекинути, као и тамо где треба спречити, обнову дипломатских односа са Совјетском Унијом,. 2) Кинеска Револуција је чиста буржоаска револуција. То је гледиште међународне социјалне демократије и великог дела либералне буржоазије; према њему, револуцијонарна Кина бори се за своју економску еманципанију, која треба да створи материјалну основу за бујање домаћег, нацијоналног, капитализма. И 3) Кинеска Револуција је само претходна етапа пролетерске револуције. То је гледиште Комунистичке Интернацијонале, које она заснива на Љењиновој теорији о социјалној револуцији, Љењин је, наиме, учио, да има случајева када се једна буржоаскодемократска револуција може потенцовати и преобратити у пролетерску револуцију (пример; Руска Револуција од фебруара до октобра 1917). Према овом гледишту, нацијонална Револуција у Кини крије у себи пуно могућности за успешну трансформацију у пролетерску, социјалну револуцију. У потврду свога схватања, Комунистичка Интернацијонала наводи; да је кинеска буржоазија и сувише слаба за отпор пролетерској револуцији, да је радништво многобројно, груписано у великим градовима и класно веома свесно, и да буржоаска револуција не може да реши аграрно питање, и да кинески пролетаријат може да рачуна на помоћ руског и међународног радништва. — Видећемо, које ће се схватање показати као тачно, односно колико се које оснива на стварности,

М, Ђорђевић.

Kroz Jugoslaviju, Il; Sarajevo, Mostar, Dubrovnik, Kotor,

(Pošto je izišao prvi deo ovog putopisa, u broju »Nove Еугоре« od 26, februara t, g#,, primili smo pismo od Gospodjice Vering u kojem nam, izmedju ostalog, kaže; »Zašto ste preveli ono mesto na kraju, kao da ja kažem da nema stenic4 u Engleskoj, Prvo,

291