Nova Evropa

напао. Али пре него што пређемо на ову фазу борбе за „чисту науку“ нашег неумитног критичара, да застанемо мало на једној краћој оцени, о којој се у своје доба много говорило, па да на њој покажемо мало изближе начин, „научни метод“, на који је овај критичар „објективно оцењивао факта". Овде ћемо га, у маломе, наћи целога и као критичара и као научника.

2.

Године 1904, у колу књига што их је за ту годину издала Српска Књижевна Задруга, налази се и прва књига песама Бранка Радичевића, у издању (са предговором и напоменама) проф. М. К. Драгутиновића. Те „Бранкове песме у издању Срп., Књижевне Задруге", и поименце њихова издавача проф. Драгутиновића, узео је на нишан Ст. Станојевић, да би за време бањске сезоне те године дао одушке своме. обесном расположењу, па је своју оцену на ту књигу објавио у „Бранкову Колу" (за 29. јула/11. августа, стр. 936-950). Треба прочитати тај приказ, па видети с колико познавања критичарскога заната оперише овај професор којему је „стало само до науке", и колика мора да је његова „свест о својој вредности у себи“, кад онако суверено изриче суд о стварима које не зна, и онако душмански кидише на несрећну жртву чије дело „објективно оцењује". Ретко је ко на овако мало простора, с ове висине и овако набусито, сасуо толико неправедних и недокументованих приговора и замерака на једну књигу и једну књижевну установу, као Ст, Станојевић у овој оцени на 80, свеску Српске Књижевне Задруге. И то, како изгледа, с успехом, јер друга књига Бранкових песама није, колико нам је познато, никад више угледала света у редовним издањима Задруге. Али да пређемо на ствар.

Ово Драгутиновићево издање Бранкових песама није ни боље ни лошије од ранијих издања Бранкових песама (којих се, уосталом, углавном и држи), и није лошије ни од већине осталих сличних издања код нас која су изашла у то доба, поименце пре и после њега у издању Књижевне Задруге. Критично издање то, дабогме, није; али — није нигде ни речено да је критично издање, или да има претензија да то буде; напротив, издавач је врло скроман, па се и потписао једино под предговор, односно под свој чланак о Бранку Радичевићу. Осим тога, зашто би Књижевна Задруга — јена популарна књижевна установа — и издавала критична издања 2 Осим тога, постоје ли уопште код нас досад критичта издања појединих модерних песника, и колико 2 Пре неку годену, поводом стогодишњице рођења Бранкова (1924), удружене Српска Матица и Српска Књижевна Задруга издале су једно „потпуно издање" Бранкових песама (од неких 650 страна),

306